Освајање Балкана фиксном телефонијом

Фиксни телефон се сматра реликтом прошлости, али се на српском тржишту телекомуникација, најблаже речено води хладни рат око корисника у области фиксне телефоније. Битка се бије око 2,5 милиона претплатника који, на тромесечном нивоу остваре у просеку око 1,3 милијарди минута разговора.

„Телеком Србија” и даље има највећи удео на тржишту фиксне телефоније, али је најофанзивнији играч када је о закључењу нових уговора из области фиксне телефоније реч – СББ.

Како „Политика” незванично сазнаје, само у току прошле године око 150.000 корисника фиксне телефоније раскинуло је уговор са „Телекомом”. Са СББ-ом је нове уговоре потписало око 55.000 људи, што значи да је на месечном нивоу из „Телекома” уточиште у СББ-у нашло око 4.500 претплатника.

То показују и званични подаци РАТЕЛ-а. У извештају за треће тромесечје прошле године наводи се да се „број извршених преноса бројева у фиксној телефонији на кварталном нивоу креће између 17.000 и 18.000, односно око 6.000 месечно”. Структура преноса се не наводи, али упућени у тржиште телекомуникација кажу да се највећи одлив догоди на релацији „Телеком” – СББ.

Претходне – 2015. године број корисника који су раскинули уговор са „Телекомом”, када је о фиксној телефонији реч био је још већи. Незванично, 180.000 корисника „избрисало” је свој фиксни број телефона из „Телекомовог” именика. Са СББ-ом је, на месечном нивоу, око 6.000 корисника потписивало нови уговор.

Зашто је за СББ-у важно повећање броја корисника у фиксној телефонији? Зато што новом клијенту, уз фиксни телефон у пакету продају и интернет и кабловску телевизију. Што практично, у већини случајева за „Телеком” значи да је „брисањем” фиксног броја корисник избрисан и за друге врсте услуга које национална телекомуникациона компанија може да му понуди.

СББ, је, иначе, у власништву америчког инвестиционог фонда ККР, чије је заштитно лице бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус. Преко своје ћерке фирме „Јунајтед групе”, заједно са ЕБРД-ом, овај амерички инвестициони фонд је у марту 2014. године купио СББ.

Осим што је сувласник у СББ-у, ЕБРД је на тржишту телекомуникација присутан и преко „Ориона”, који такође послује у области фиксне телефоније. ЕБРД у „Ориону” од оснивања има свој власнички удео.

При том, ЕБРД већ годинама не крије да има намеру да учествује у приватизацији „Телекома”. И актуелни директор ЕБРД-а за Србију Данијел Берг и његов претходник Матео Патроне изјављивали су неколико пута да су са српским државним званичницима разговарали о продаји „Телекома”, али и неких других предузећа у државном власништву.

Уосталом, и први човек ЕБРД-а Сума Чакрабарти поновио је у септембру прошле године да је ова финансијска институција заинтересована за „Телеком Србије”.

Своју заинтересованост и формално су потврдили на тендеру за продају „Телекома Србије” који је Влада Србије расписала у јулу 2015. године, а на ком „Телеком” није нашао купца. ЕБРД је, заједно са „Телекомом Словенија” био један од заинтересованих кандидата на том јавном позиву.

 На питање „Политике” упућено Расиму Љајићу, министру трговине и телекомуникација, да ли је за државу спорно то што ЕБРД, као сувласник СББ-а, „крцка” вредност „Телекома“ и преузима им претплатнике из фиксне телефоније, а при том не крије своју заинтересованост да купи „Телеком”, наш саговорник је одговорио:

„ЕБРД је био заинтересован за учешће у мањинском пакету. Ништа даље се није одмакло од почетне заинтересованости”.

Истовремено, СББ-у би за четири месеца требало да стигне и решење Комисије за заштиту конкуренције. Ова компанија чека дозволу концентрације од овог антимонополског тела, с обзиром на то да намерава да купи кабловску мрежу ИКОМ. 

Милоје Обрадовић, председник ове комисије, недавно је за „Политику” истакао да је реч о специфичном предмету. 

„Стицање доминантног положаја није забрањено, али је забрањена његова злоупотреба, тако да ако неки учесник на тржишту има доминантан положај не значи да он нарушава конкуренцију”, рекао је Обрадовић.

Истовремено, може да се чује да се у току ове 2017. године завршава инвестициони циклус фонда ККР-а и да је њихова намера да продају СББ. То је у ауторском тексту за НИН недавно најавио и Божидар Ђелић, који је тренутно ангажован у консултантској кући „Лазард”, а „Лазард” је, опет, пружао услуге менаџерског консалтинга у процесу приватизације „Телекома Србије”. 

Регионално посматрано, снага Јунајтед групе је у томе што, осим у Србији, послује и у Словенији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Македонији. То практично значи да, када СББ преузме бившег Телекомовог корисника фиксне телефоније, може да му понуди и бесплатно телефонирање са целим регионом. С друге стране „Телеком” то не може

јер је присутан само у Црној Гори и Републици Српској.

У сваком случају, 2017. година ће на пољу телекомуникација бити  занимљива за цео регион. Наговештај бурне године дао је Хрватски телеком (ХТ) који је пре два дана купио „Црногорски телеком”. Наиме, ХТ је потписао уговор са „Мађар телекомом” о куповини 76,5 одсто удела у компанији „Црногорски телеком” за 123,5 милиона евра. Међутим, и хрватски и мађарски телеком су у власништву „Дојче телекома” и практично се догодила трансакција „у истој кући”. „Телеком Србија” на тржишту Црне Горе послује преко „М:тела”.

Оно што незванично може да се чује је да немачки власник није био задовољан како је „Мађар телеком” водио бизнис у Црној Гори, где је „Телеком Србија” преко „М:тела” значајно уздрмао њихов тржишни удео. „Дојче телеком”, који је неколико пута виђен као кандидат за преузимање „Телекома Србије”, несумљиво је један од највећих играча на европском тржишту телекомуникација. С обзиром на то да продаје „Телекома”, чак ни мањинског пакета, неће бити (буџетом то није планирано), више није питање ко ће купити „Телеком Србија”, већ ко ће од Американаца купити СББ.