Модна дипломатија Мишел Обаме

Хвала ти Мишел Обама што си нас све инспирисала – објављено је пре неколико дана на профилу Роксанде Илинчић на „Инстаграму”, уз фотографију на којој одлазећа прва дама САД носи пурпурну хаљину српске креаторке.

Ово је само један у хору гласова који се последњих месеци чују из света моде са истом суштином – била је привилегија да те изабере Мишел Обама.

Откако се 2008. године појавила код Џеја Леноа као супруга председничког кандидата у одевној комбинацији коју свако може да купи преко интернета за неколико стотина долара, почела је осмогодишња опсесија Мишелиним модним изборима.

Пет и по година постојао је блог с том темом, очигледно једини у целости посвећен одевању неке политичке личности, а 2010. године написана је и економска студија о утицају госпође Обама на вредност акција модних компанија.

Због пуна два мандата и чињенице да су се поклопили са успоном друштвених медија, сваки секунд у јавности претворио се у тренутак вредан дељења и коментарисања.

Нису сви слушали сваки говор нити разматрали контекст, али свако је на тренутак застао да оцени визуелни утисак и пар је то искористио као предност.

Значај Мишел Обаме као савременог узора много је већи од њеног имиџа, али нико од ње није боље разумео улогу моде, пише „Њујорк тајмс”.

То што је адвокатица школована на Харварду јавно показивала да ужива у моди као да је охрабрило друге паметне жене да се не стиде страсти према крпицама и да одећу користе да славе сопствену снагу и женственост.

Такође, попут Џеки Кенеди и Ненси Реган схватила је да је мода начин да администрацији да печат. Међутим, за разлику од свих претходница, није у одећи видела униформу ни поштовала строга правила.

Хтела је да покаже сопствену независност и различитост.

За осам година носила је креације толиког броја дизајнера да их је тешко набројати: Каролина Херера, Оскар де ла Рента, Ралф Лорен, Дона Каран, Том Форд, Мајкл Корс...

Амерички лист у два дугачка пасуса наводи „само нека имена”, међу њима и Роксанду Илинчић, чије је хаљине носила у више наврата.

И не само то, озбиљно је схватила моду као бизнис, представљајући је као пожељно занимање у својим образовним кампањама.

Позвала је студенте када је Џејсон Ву поклањао музеју „Смитсонијан” хаљину коју је креирао за први инаугурациони бал.

Често се њени избори представљају као модна дипломатија – зналачки је „упаривала” дизајнере са земљама у које иде. На пример, на државничкој вечери у Индији носила је Наима Кана, Американца индијског порекла, а у Бакингемској палати Тома Форда, Американца који је тада имао базу у Лондону.

Кажу да није случајно изабрала ни Гучија на једној свечаности на дан кад су Италијани гласали на референдуму.

Када је пре неколико година ишла у Азију, неки су јој замерили да су лепршаве женствене хаљине у живим бојама у нескладу са поруком коју је хтела да пошаље о праву девојчица на једнаке шансе.

На крају су ипак закључили да је у свету „меркелизоване” женске политичке униформе (Хилари Клинтон и Ангела Меркел носе углавном комплете с панталонама), Мишел Обама можда свесно хтела да пошаље поруку девојчицама да могу да се облаче женствено и да истовремено сањају докторат.

Чини се да су војвоткиња од Кембриџа – Кејт Мидлтон и Саманта Камерон – бивша британска прва дама, преузеле њена правила, комбинујући дизајнерске комаде са одећом свима приступачних брендова.

Али нико нема ни приближан ефекат као Мишел, чак ни модна икона – Карла Бруни Саркози, закључио је професор Њујоршког универзитета Дејвид Јермак који је спровео истраживање о њиховом утицају на берзе.

На првој европској турнеји акције компанија чију је одећу носила Мишел Обама скочиле су за 16 одсто, а два дана од доделе Нобелове награде за мир њеном супругу етикете које је изабрала оствариле су укупну продају од 772 милиона долара.