Моћни пријатељ из степе

Недавно сам шетао Црвеним тргом у Москви са супругом Миланком, кад су нам пришли непознати људи и поздравили ме на одличном српском језику. Били су то Казахстанци који су пре четврт века у Пећи уписали први југословенски приватни универзитет „Јанићије и Даница Карић”. Још тада смо, увидевши огромне потенцијале Казахстана, стипендирали 50 њихових младих студената који се данас налазе на значајним положајима у тој земљи.

На позив Горбачова отворили смо прву приватну заједничку компанију у некадашњем СССР-у и земљама које су од њега настале. Убрзо сам схватио колико мало познајемо тај чудесни, богати и часни свет Истока и колико робујемо стереотипима, не слутећи да су они искрени пријатељи Србије. Један новинар је то добро уочио, посетивши први пут Казахстан, када је написао: „Не треба вам Америка да бисте остварили свој сан и постали богати, већ откријте Казахстан! Лакше ћете наићи на милионера!”.

Ни највећи скептици не могу порећи да је Казахстан остварио невероватан економски напредак, да просечне плате већ достижу 1.000 долара. До краја 2017. године завршава се 100 болница, 300 домова здравља, изграђено је више од 1.000 дечјих вртића, 100 школа, и све то по највишим светским стандардима… Казахстану је бог дао богата налазишта нафте, плина и урана, али и искусног и мудрог лидера Нурсултана Назарбајева који је од стицања независности, 1991. године, потпуно искоренио криминал и корупцију, водећи истовремено умерену спољњу политику. Казахстан је земља чланица ЗНД-а, Шангајске организације за сарадњу и Евроазијске економске уније, а Назарбајев је недавно учествовао и на самиту Г20.

По површини девета држава на планети, већа од западне Европе и четири пута већа од Тексаса, са свега 16,5 милиона становника, Казахстан постаје једна од златних тачака на мапама најбогатијих држава и бизнисмена.

Дневно производи 1,608 милиона барела нафте, а у резерви има чак 40 милијарди барела. Плинске резерве прелазе три трилијарде кубних метара, а поседује чак 15 одсто светских резерви урана. Извоз је досегао готово 60 милијарди долара, а БДП износи 178 милијарди. Страни инвеститори уложили су у Казахстан од 2005. године више од 180 милијарди долара.

Такав Казахстан чека компаније из Србије раширених руку и отвореног срца. Када је премијер Вучић боравио у званичној посети, као гост председника Назарбајева, обојица лидера су се сложила да две земље имају изванредне политичке односе. Вучић је тако отворио још једну капију ка новим тржиштима и инвеститорима који имају снагу, новац а истовремено су нам изванредни пријатељи.

Код поносног и часног народа као што су Казахстанци такве политичке оцене нашег премијера имају огромну тежину. Зато је сада све у нашим рукама. Желим да охрабрим и посаветујем наше привреднике јер је Казахстан, сигуран сам у то, обећана земља која је успела за последњих 10 година да постигне огроман економски раст и процват, с минималном стопом незапослености. Већ сада се сматра водећом земљом централне Азије, а 2000. године постала је прва бивша совјетска република која је отплатила свој дуг ММФ-у, седам година пре рока!

Српским грађевинарима пружају се неслућене могућности с обзиром на велика улагања у инфраструктуру. Главни град Астана сматра се чудом усред степе, са светским архитектонским и грађевинским подухватима у којима је добрим делом учествовала наша компанија. Градићемо два милиона метара квадратних стамбеног и пословног простора. У нову Астану је уложено више од 110 милијарди долара! До 2030. године планира се улагање још 100 милијарди долара, што је огромна шанса за српске индустријалце и предузетнике, а то је само један град! Нова престоница Казахстана препуна је егзотичних грађевина футуристичких облика као што су Пирамида мира и хармоније, Плесна фонтана, „Бајтерек” торањ висок 97 метара… Председник Казахстана је за урбанистички план задужио познатог јапанског архитекту Кишо Курокаву, док је изградња читавих четврти препуштена светским имена као што су Лорд Фостер и Манфреди Николети.

Земља која поштује традицију не либи се развоја на принципима модернизма, уз одржавање националног достојанства и патриотизма. Казахстан је још један пример невероватног подизања животног стандарда и улагања у своју земљу и потомке за само једну деценију, што је премијер Вучић одлично уочио. То је, уосталом, и његова државничка визија модерне Србије.

Када сам стипендирао студенте, пре 25 година, знао сам да ће постати вредна спона између Србије и Казахстана. Жалосно је што претходне три деценије српске власти нису држале контакте са хиљадама студената који су, из нама пријатељских држава, завршили наше факултете. То су пријатељи Србије и многи од тих људи су на високим функцијама у својим државама. Али, ако претходне власти и друштвене елите нису биле свесне какве савезнике имамо на Истоку, сада сам сигуран да су предрасуде отклоњене и да се Казахстан у српској политици третира као – моћни пријатељ из степе. Какав међународни утицај данас има показује чињеница да ће се мировни преговори о Сирији, уз учешће Русије, Ирана и Турске, на које је позван и Доналд Трамп, одржати управо у Астани 23. јануара. Зато сам хтео да читаоце „Политике” упознам с том чаробном земљом која је широм отворила своја златна врата Србији. Само од нас зависи хоћемо ли ући и заузети места. За Србију места нису нумерисана!