Сећање на жртве Холокауста

Генерална скупштина Уједињених нација је 2005, шездесет година након победе над нацизмом, усвојила резолуцију којом се 27. јануар проглашава Међународним даном сећања на жртве Холокауста. Од тог значајног дана све већи број земаља широм света обележава овај дан низом манифестација и активности чији циљ није само сећање на жртве Холокауста већ и борба како би се спречио геноцид и сваки облик верске нетолеранције, злостављања или насиља због етничке припадности или верског уверења. Резолуција ставља посебан акценат на образовне програме, одбацивање сваког негирања Холокауста, као и подстицање влада да очувају места на којима су се налазили нацистички концентрациони логори и логори смрти. Деведесет земаља је обележило овај дан 2016. године, укључујући и Србију.

Овај датум није случајно изабран. Тог дана је Црвена армија ослободила логор смрти Аушвиц. Овај логор је постао симбол ужаса и злочина нацистичког режима. Само у овом логору убијено је милион и двеста хиљада људи, од којих су 90 одсто били Јевреји. Реч Аушвиц је синоним за Холокауст не само због обима систематског убијања или бруталности метода убијања, које су осмислили нацисти и њихови колаборационисти у окупираној Европи, а који су довели до смрти шест милиона Јевреја, већ и због идеологије расизма и мржње која их је покретала. Нико од Јевреја, па чак ни бебе и деца, није могао да се спасе од смрти. Расистички закони нацистичког режима односили су се на све. Бивали су осуђени на смрт зато што су носили јудаизам у генима, а не због верског уверења или националног идентитета.

Више од седамдесет година након Холокауста, и упркос напорима који су уложени у борбу против свих облика мржње и нетолеранције, чини се да последњих година широм Европе антисемитизам, мржња и нетолеранција постају све распрострањенији. Поздрављамо Владу Републике Србије која се укључила у борбу против антисемитизма не само чувањем успомене на Холокауст већ и доношењем, у фебруару 2016, закона којим се отклањају последице одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих наследника. Ови кораци који препознају јединственост Холокауста треба да послуже као модел и другим европским земљама.

У јулу 2016. јеврејски народ је изгубио једног од својих духовних лидера, добитника Нобелове награде Елија Визела. Као преживели Холокауста, Визел је у својим књижевним делима персонификовао победу људског духа над ужасима и најмрачнијим злом. Он је преживео, упркос свим околностима и свој живот посветио борби против свих облика мржње. Носећи поруку мира и толеранције, постао је снага светлости, истине и достојанства.

Исте године у Тел Авиву је у 84. години преминула још једна особа која је преживела Холокауст – Ани Зорман. И она је преживела упркос свему и свој живот посветила подизању деце у јединој јеврејској држави – Израелу. Та жена је моја мајка. За њу, као и за хиљаде преживелих, успостављање државе Израел значило је нови почетак и нову наду. Они који су преживели ужасну трагедију успели су да створе малу али јаку земљу, у којој су многи нашли склониште, градећи нови живот и подижући нове нараштаје.

Важно је разумети да стварање Израела не представља последње већ ново поглавље јеврејске историје. Независност Израела, као јеврејске, демократске државе, наилази на изазове свакодневно и не треба је узимати здраво за готово. Ми, деца преживелих Холокауста и оснивача јеврејске државе посвећени смо мисији очувања Израела, трагајући за миром са нашим суседима.

*Амбасадорка Израела у Србији