Злурадост

Да ли сте некада осетили задовољство због тога што је другу особу снашла нека несрећа коју је према вашој оцени „заслужила”? Ако јесте, онда сте осетили осећање злурадости. Као што каже сама реч, злурадост означава радовање, задовољство због тога што се неком другом десило неко зло.

Злурадост се убраја у морална осећања због тога што је повезано са идејама добра и зла, проценом да је неко добар или лош. Злурадост јесте израз непријатељског односа према некоме ко је претходно процењен као лош или зао човек.

Од малих ногу смо изложени разним причама, било кроз литературу, било кроз филмове, у којима се на врло поједностављен начин представља борба добра и зла. Архетипски образац је следећи: зла особа или сила неправедно угрожава добру, али недовољно моћну особу, што код нас изазива незадовољство, након чега се појављује нека моћна добра сила или особа, која помаже жртви и чини на крају да правда победи. Када спасилац на крају победи агресора, код читаоца, гледаоца или публике настаје осећање катарзе, разрешење тензије због доминације зла и задовољство због победе добра. Део доживљаја је злурадост према пораженом агресору.

Проблем са оваквим идејама добра и зла настаје онда када се оне пренесу у међуљудске односе. Људи веома субјективно процењују себе и друге, доживљавајући себе као добре, приписујући поквареност и зле мотиве другима. У томе им помажу трачеви који „доказују” да су иза социјалне маске доброте коју носе, други заправо лоши и зли.

Злурадост је израз непријатељских осећања, као што су завист и мржња, и у мањој мери, презир. Ова осећања су резултат процене да је други лош или зао, због чега се према њој осећа антипатија, то јест противосећање. Полазећи од тога да свет мора да буде правичан, особа се лоше осећа када види да је другоме кога процењује као злог, добро, а добро се осећа када види да му је лоше.

На нашим просторима је осећање зависти главна подлога за злурадост. Завист може да буде препозната као таква код онога ко је осећа, али веома често је нису свесни људи који је осећају. Оно чега су свесни јесте да их неко „јако нервира” иако не знају да објасне због чега. А логика зависти јесте: „Онај ко је веома добар је много бољи од мене, што значи да сам ја много лошији од њега – а то није фер.” Зато људи који завиде туђи успех претварају у болно и неправедно доживљавање властитог неуспеха. Завист их мотивише на смањење разлике између њих и успешног, углавном тако што се одлучују да је лакше обезвредити туђи успех, него се потрудити да се постигне свој. Зато је посрнуће успешне особе разлог за злурадост.

Како злурадовање више говори о ономе ко га осећа, него о ономе према коме се осећа, оно је добар разлог за лично преиспитивање које може да води ка личном напретку.