Београд ће бити за пример

Пре 48 година Београд је био домаћин четвртих Европских атлетских игара у дворани у најбољој атлетској дворани свога доба, премда импровизованој у Хали 1 Београдског сајма. Одлична борилишта донела су три нова светска рекорда и одлуку европске атлетске куће да се од наредне, 1970. године одржавају европски шампионати у дворани.

После 48 година Београд је поново домаћин најбољим атлетичарима Старог континента, а 34. атлетско првенство Европе, које ће се одржати од 3. до 5. марта у „Комбанк арени” могло би да буде најбоље до сада. У то нас уверава 39-годишњи Предраг Момировић, некадашњи репрезентативац, спринтер, сада директор такмичења на предстојећем атлетском шампионату Европе.

– Уједно, ја сам и менаџер сектора „спорт” Европског првенства, а био сам вођа пројекта и процеса кандидатуре за добијање организације овог такмичења. Претходно, на Европском првенству у кросу 2013, чији смо домаћини били, такође у Београду, био сам заменик директора такмичења и менаџер за објекте, а тај шампионат је оцењен највишим оценама. Био је боље организован од свих претходних и то је један од разлога, што смо добили организацију Европског првенства у дворани. Други, не мање важан, били су одлични резултати наших најбољих атлетичара на великим такмичењима, а на нама је да оправдамо указано поверење и дамо нови импулс развоју атлетике – каже Предраг Момировић.

Унутрашњост „Комбанк арене” претворена је у велико градилиште, јер „краљица спортова” захтева посебне услове.

– Људи у „арени” нам у шали кажу да је лакше организовати три ватерполо првенства него једно атлетско, иако су морали прошле године да „унесу” два пливачка базена. Да би такмичење могло да се гледа са сваког седишта у дворани, морали смо да уклоним део трибина и да поставимо подконструкцију високу три метра, а сада се поставља додатних 60 сантиметара на којима ће се излити стаза и поставити сва борилишта. На прошлом Европском првенству у дворани у Прагу организатори су направили велику грешку. Чуди ме да су људи у Европској атлетици пристали на такмичење у „рупи, јер су гледаоци могли да виде тркаче само кад су на супротној страни дворане, а кад су били на њиховој нису им се виделе ни главе. Ми смо се „рупе” решили дизањем нивоа подконструкцијом. Истовремено ради се и у малој дворани у којој ће учесници првенства имати за загревање десет стаза дужине 40 метара и истог квалитета као стаза у „арени”, мини бацалиште за куглу с кругом истоветним с оним у „арени” и „топлу везу” за долазак у „кол рум” и излазак на борилиште – објашњава Момировић.

То је само део оног што ће се у „Комбанк арени” променити за Европско првенство у дворани.

– Један од услова за организацију било је омогућавање гледаоцима да у сваком тренутку сви могу да прате информације о такмичењима која су у току. Већина великих дворана има „коцку” изнад борилишта која је довољна за већину других спортова. Ми ћемо имати осам великих екрана који ће се монтирати испод крова на средини арене, тако да сви могу да виде информације и телевизијску слику, а бићемо први који ће изнад борилишта за техничке дисциплине: скок удаљ и троскок, скок у вис, скок мотком и бацање кугле имати тростране екране који ће показивати само ту дисциплину, ко наступа, резултате, редослед. Њих ћемо монтирати на 13 метара изнад самог борилишта и сви ће моћи да прате скокове Иване Шпановић, хице Асмира Колашинца и наступе седмобојца Михаила Дудаша... То до сада није био случај на највећим такмичењима – каже директор такмичења.

На Европском првенству у три дана наступиће око 750 спортиста у по 13 дисциплина у мушкој и женској конкуренцији, а управљање таквим такмичењем захтева уигран тим.

– Такмичењем ће се управљати из посебног сектора названог презентација догађаја. Одатле ће се руководити сатницом која је направљена у секундама. Тачно се зна колико секунди траје представљање учесника по дисциплинама, до када се прати једна дисциплина, када се прелази на другу. То је важно због телевизијског преноса који ће прећи границе Европе. Реализатор је Веселин Грозданић, који има велико искуство, али и РТС-у као и нама ово је прво такмичење у дворани. Пренос ће се радити с рекордним бројем камера – 54. Ни један догађај, не само у Србији, већ ни у овом делу Европе није преношен с толико камера, па смо РТС морали да појачамо с екипама из комшилука – каже директор такмичења на Европском првенству.

Да би све на шампионату протекло онако како је замишљено сви учесници у организацији и прављењу телевизијске слике мораће, као и такмичари, да тренирају.

– У овом тренутку, пет недеља до Првенства Европе и месец дана до Првенства Балкана одрадили смо све према предвиђеној динамици, чак смо отишли мало испред ње. Првенство Балкана нам је такође важно јер ће бити генерална проба свих сектора и свих служби, биће то и тест за ТВ екипу и прва проба „рампе” за представљање атлетичара, јер последњих година ЕА и ИААФ инсистирају на спектаклу. За „балкандијаду” је пријављено више од 300 такмичара из свих 16 земаља које су чланови Балканске асоцијације атлетских федерација, јер сви желе да испробају услове у „арени”. Све дисциплине с изузетком вишебоја, који није на програму Првенства Балкана, одржаће се у једном дану. Биће то велики изазов и захтеваће изузетан напор, али то нам је потребно. Пре „балканијаде” имаћемо први тест, а пред почетак првенства други, поготово ако нешто морамо да дотерамо, јер уведено је много новина од којих су многе потекле од нас и које су људи у Европској атлетици прихватили – каже Предраг Момировић.

Учесници генералне пробе, односно Првенства Балкана 24. фебруара имаће званичан тренинг у Арени, „балканијада” је 25. фебруара, а за 27. и 28. најављен је долазак свих учесника Европског првенства који ће моћи да тренирају у новој атлетској дворани на Бањици.

– Захваљујући резултатима наших најбољих атлетичара Атлетски савез Србије је уз помоћ града и државе, који стоје и иза овог шампионата, успео да изгради атлетску инфраструктуру и да буде домаћин европских шампионата. Атлетска стаза и борилишта ће се из „Комбанк арене” преселити у нову дворану у Ћуприји, тако да ћемо поред дворане на Новосадском сајму и дворане на Бањици добити и трећу атлетску дворану у централној Србији. Ко је о томе смео и да машта пре 10 година. Ти услови привући ће много више деце атлетици, а та шира база и бољи услови даће нове атлетске асове – истакао је Предраг Момировић.