Oсам векова Жиче

У срцу свете српске земље, у близини Краљева, налази се манастир Жича чија је изградња почела пре осам векова благодарећи синовима светог Симеона Мироточивог, оснивача династије Немањића. Свети Сава и његов брат краљ Стефан Првовенчани (свети Симон монах) подижу манастир Жичу и постављају темељ српске духовне и световне власти. Основан је с намером да буде седиште Архиепископије где ће се крунисати краљеви и постављати архиепископи Српске православне цркве.

Природа у којој лежи Жича је не само лепа него и богата. Економски разлози да се ту оснује Архиепископија нису били мање пресудни од разлога безбедности. Већ само име Жича говори о крају који је богат житом.

Најстарији историјски извори о Жичи су две повеље Стефана и његовог сина Радослава, из друге и треће деценије 13. века, преписане у 14. веку на зидове пролаза, испод куле на улазу у цркву. Највећи део Жичке повеље садржи податке о даровима у земљишном имању. Многих од тих дарова већ одавно нема, углавном су уништени у многобројним рушењима и пожарима манастира. Првовенчани краљ је архиепископској Жичи даровао 57 села и заселака, што значи више хиљада хектара земље које је настањивало неколико хиљада људи, земљорадника и занатлија. Уз плодну земљу у равници, Жича је оснивачком повељом добила осам планина са 217 пастирских породица.

Велика манастирска црква припада тзв. Рашкој градитељској школи. Представља већ потпуно сазрели архитектонски прототип који у типолошком погледу завршава серију споменика формирану од Цркве св. Николе у Куршумлији, Ђурђевих ступова и Студенице. Поред Велике манастирске цркве, ту су још зграда Архиепископије, Црква светих апостола, Црква светог Саве, Гробљанска црква и Костурница.

Данас Жича слави своје постојање тако што се уређује, обнавља и умива. У њој живи и ради око 50 монахиња, наставља се традиција богате издавачке делатности, иконописа, неговање старих заната. Свакодневно је походе многобројни верници и туристи.