Прикривање истине о Косову

Поводом текста Бранка Радуна „Маркетиншки 'умерени патриота'”

Читајући текст „Маркетиншки 'умерени патриота'” (27. јануара), помислио сам прво да сам грешком отворио неки таблоид, јер се дуго у овој рубрици није појавио текст тако ниског интелектуалног, моралног и естетског нивоа. Због читалаца ,,Политике“, осећам дужност да неке методе и наводе из текста прокоментаришем.

Сам наслов ,,Маркетиншки 'умерени патриота'”, на почетку ми је заправо улио наду, јер сам помислио да је аутор коначно скупио храброст да раскринка актуелног премијера и обзнани да је ,,цар го“. Питах се наивно, на кога другог би такав наслов могао да се односи?

Кад сам још прочитао у првом пасусу да се аутор посветио разоткривању највеће ,,политичке травестије“ од 2008. године, пожелео сам да му се извиним што сам га претходно сматрао опортунистом без дубинског знања и оригиналних погледа. На кога ли би се ,,политичка травестија“ могла односити, било ми је у глави, него на владајућу групацију, која је преко ноћи са еврофобије прешла на еврофанатизам, са окупљања губитника транзиције на претварање Србије у земљу јефтине, обесправљене и понижене радне снаге, а са заклињања да ће вратити контролу Србије над Косовом прешла на директно укидање свих институција наше државе на територији КиМ.

Авај, аутор се ипак одлучио, у духу истински храбрих и независних интелектуалаца, да зажмури на све ово и оштрицу своје критике усмери ка антирежимском кандидату на председничким изборима. Бар да је истакао утемељене замерке, па да јавност има макар неке користи. Сасвим супротно, изнео је низ бесмислица. Желим да верујем и више бих волео да се ради о чистом незнању, него о нарученом задатку.

Аутор замера Јеремићу да је „изместио питање Косова” из УН у ЕУ, што је бесмислено. Наиме, такво измештање би било могуће само изменом резолуције 1244 Савета безбедности УН, што се никад није десило – управо због активног противљења министра спољних послова у том времену. Аутор вероватно мисли на необавезујућу резолуцију Генералне скупштине УН, која позива на дијалог, уз посредовање ЕУ, где се Јеремић чак залагао за тврђу верзију, што није тајна. Један од циљева српске политике био је да онемогућимо унилатералне потезе и приморамо косовске Албанце да се врате за преговарачки сто, што је овим остварено. Где у тој резолуцији пише да се питање Косова измешта из УН? Штавише, није ли актуелна власт чак тврдила да у том формату водимо са 5:0? Чак је тражила убрзање тих преговора и њихово дизање на највиши политички ниво, као и укључила лично високог представника ЕУ. Нека аутор сам оцени последице тих потеза, али нека не криви неке друге.

Аутор такође замера бившем министру спољних послова што је ,,прихватио Еулекс“. Још једна бесмислица, Унмик је потписао споразум директно са Еулексом, без учешћа Србије и без резолуције Савета безбедности. Јеремић се само накнадно изборио да Еулекс мора да буде статусно неутралан, што је ушло у пропратно саопштење УН. Иронија судбине је да је ова власт пристала 2013. године да се и Еулекс и српске институције на северу КиМ замене директно тзв. косовским органима. Како је могуће да аутору не смета ова кључна чињеница? И шта је ту онда права ,,политичка травестија“?

У жељи да пошто-пото баци ,,тепих бомбу“ на мету свога опањкавања, аутор открива озбиљне рупе у разумевању света. Резолуција српског парламента о Сребреници, у којој се не помиње реч геноцид, нама није направила апсолутно никакву штету, а спречила је наратив тадашње Америке да су Срби непријатељи муслимана и да зато цео исламски свет треба да призна независно Косово. Нека аутор упореди ово с понижавајућом сликом панела актуелног српског премијера са Ћамилом Дураковићем, уз тапшање по рамену Била Клинтона, а у оквиру кампање његове супруге за председника САД.

Чега се заправо аутор текста боји, уколико народ изабере бившег министра спољних послова за председника? Да ће правосудни и административни систем на северу КиМ бити интегрисан у независно Косово? Већ је то омогућено, пристанком ове гарнитуре, 2013. године. Да ће Хашим Тачи постати легитимни саговорник и да ће се разговарати о нормализацији односа? То се дешава од 2013. године. Да ће истински лидери Срба са Косова бити хапшени или маргинализовани? То је већ случај у протекле три године.

Да ли се аутор можда боји да ће Косово потписати споразум о придруживању са ЕУ? Ако је тако, лоша вест: потписано 2015. године. Низ се може настављати унедоглед: на пример, док је Јеремић био министар, Косово је дошло до чланства у Светској стонотениској федерацији, а под актуелном владом и уз њено одобравање до учешћа на Олимпијским играма и међународног позивног броја.

Све што је часно и одговорно рађено до средине 2012. године, доласком ове екипе бачено је у воду. Још горе, то је учињено да би се умилило Западу, како би се стега над обичним народом учврстила, без међународне осуде. Ко не види ово, не заслужује да се сматра интелектуалцем нити аналитичарем.

Програмски директор ЦИРСД