ЕБРД у динарима кредитира српску привреду

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) ускоро ће малим и средњим предузећима понудити повољне кредите у динарима. То је резултат Меморандума који су у згради Народне банке Србије (НБС) потписали гувернер Јоргованка Табаковић, министар финансија Душан Вујовић и директор канцеларије ЕБРД-а за Србију Данијел Берг.

Пре него што је ЕВРД дошао до тога да може привредницима новац да зајми у локалној валути, измењена је законска регулатива. Крајем 2015. године, Скупштина је усвојила пакет финансијских закона којим је омогућено да међународне финансијске институције могу да емитују обвезнице у динарима.

ЕБРД је ту могућност прва искористила и 5. децембра емитовала дужничке папире у локалној валути. Емитовано је 250 обвезница деноминованих у динарима у вредности од 2,5 милијарди динара. Новац ће бити искоришћен за зајмове локалним предузећима која желе да смање девизни ризик при задуживању.

Како је најавио Данијел Берг, директор канцеларије ЕБРД-а за Србију, прва транша кредита у динарима биће реализована до краја марта ове године.

Гувернер Јоргованка Табаковић је овај програм оценила као напредак у смањењу трошкова динарског задуживања привреде. Она очекује да се, после повећања удела динарских зајмова у кредитирању становништва, тај тренд пренесе и на привреду. Досад се реални сектор доминантно задуживао у евро знаку.

– Спремност ЕБРД на динарско кредитирање малих и средњих предузећа, који су генератор раста и развоја у многим земљама, неспорно ће бити подршка даљем расту економских активности. Политичка, макроекономска и финансијска стабилност основа су за враћање поверења инвеститора у домаћу валуту – оценила је Табаковићева.

Министар финансија Душан Вујовић је овај потез ЕБРД-а описао као „суштинско признање резултатима реформи”.

– До пре неколико година говорили смо о томе да нам је неопходна једноцифрена стопа инфлације и низак буџетски дефицит. Сада смо успели да спустимо инфлацију на испод два одсто, републички буџет је на крају прошле године био у суфициту, а дефицит опште државе у дефициту од 1,3 одсто. То је чак два и по пута мање од мастрихтских критеријума – казао је Вујовић.

Иначе, по Мастрихту мањак у буџету опште државе не може бити већи од три одсто. То је правило које важи за земље ЕУ.

Министар Вујовић је истакао да овај меморандум показује да је Србија финансијски стабилна земља и да јавне финансије држи под контролом.

Када је реч о условима по којима ће ови кредити бити понуђени привредницима, Данијел Берг није могао да говори. Они ће, како каже бити повољни. Неколико је разлога за то.

– Добра вест је да је банкарско тржиште у Србији конкурентно. Белибор, који заправо представља референтну каматну стопу за динарска средства на српском међубанкарском тржишту, је у паду, док кредитна активност, са друге стране расте – каже Берг и додаје да ће услови кредитирања зависити од предузећа до предузећа.

У пракси ће програм функционисати тако што ће ЕБРД новац трансферисати банкама, а банке малим и средњим предузећима.

ЕБРД је до данас у различите секторе српске привреде уложила скоро 4,5 милијарде евра.