Темељ кућу држи

У тексту „Породица је српска тврђава” (1. фебруара), Богољуб Карић, на себи својствен и оригиналан начин, покреће наше толико болно питање – како обновити српску породицу. Он има вреднe идеје за решавање тог проблема. И оне заслужују да се без одлагања применe у нашем систему урушених друштвених вредности. Тема је толико важна да не треба да силази са страница „Политике” као институције која може да организује недостајућу општенародну дискусију о нашем биолошком опстанку.

Зашто би се у нашем друштву мењао основни постулат да је породица темељ српског друштва? То учење које нас је уздигло напуштено је зарад периферних, пролазних идеја и туђих вредности, и тако се наша породица нашла разапета и растурена, а без ње нема будућности.

Ми смо сведоци да се свет „опет” мења, да се за неке три деценије по други пут окреће ,,на главу”. Први пут то је била перестројка започета у Москви, а друга перестројка започиње у Вашингтону – да точак историје усмери тамо где му је место и у домену породице и традиционалних вредности.

Видимо и осећамо на сваком кораку трагичне последице разбијене и уништене породице, а ми прихватамо да нам још говоре како је то нормално у ово доба великих слобода и високих технологија. Тако родитељи губе децу, деца родитеље, а држава народ.

Зато на почетку сваког пута постоји први корак. У свету је тај корак учињен. И Богољуб Карић нуди тај корак. Не треба оклевати – први каменчић, па други, и тако даље. Шта чекамо, о чему размишљамо? Не препуштајмо се туђим, него вредностима наше породице, које су нас одржале као народ. Ништа не значи државни буџет пун пара, док је породични празан.

На крају, да завиримо у нашу историју – и од ње имамо шта да научимо. Кнез Милош је у ондашњој Србији, од Другог српског устанка до краја своје прве владе, три пута увећао становништво, са 400.000 на 1.200.000, водећи себи својствену државну политику породице, наталитета, запошљавања, али и слободног усељавања и досељавања.

Професор универзитета, амбасадор у пензији