Спојити срце и мозак
Иако је све више емоционално описмењених младих људи, који увиђају да су заљубљеност и љубав по својим психолошким механизмима два потпуно различита осећања, и даље партнера бира срце, то јест колико се особа заљубила. Већина и даље верује да што је снажнија заљубљеност, то ће из ње произаћи права љубав.
Упркос низу доказа да заљубљеност није прва фаза љубави, већ мањег или већег разочарања, заљубљеност се планетарно слави кроз Дан заљубљених. Неуспеси који су произашли из бирања срцем оправдавају се тиме да „још није дошао прави”.
Дилема: бирати срцем или разумом јесте дилема између две лоше варијанте. Да би неко добро изабрао, мора да споји срце и мозак. Међутим, то није тако лако. Људи добро разумеју да постоји ирационални и рационални страх, али им је неприхватљиво да постоји рационална љубав.
Шта би били добри критеријуми за избор партнера за озбиљну везу?
Веома је важна процена да ли особа може добро да функционише са датим партнером. Ако особа бира партнера за љубавну везу, није довољно да јој се неко много свиђа или да се заљубила, већ мора да зна какву везу жели, као и да сазна какву везу жели партнер.
Људи се привлаче некада на основу различитости, а некада на основу сличности, али данас знамо да стабилну и трајну емоционалну везу могу да остваре они који имају довољно сличне вредности и погледе на живот. Да би добро проценила партнера, особа мора да зна шта су њене највише вредности, а шта су партнерове.
Код бирања је важно оценити колико партнер брине о себи, а колико о другом партнеру. Најбоље је када оба партнера имају способност да брину о себи и о вољеној особи. Жртвовање за егоистичног партнера дугорочно није добро.
Конфликти, то јест ситуације када један партнер жели једно, а други то не жели или жели нешто друго, неизоставни су део заједничког живота. Зато је важно како партнер реагује на конфликте: кад га неко критикује, када му неко одбије жељу, када неко од њега тражи или захтева нешто што он не жели. Успешни парови су они који међусобне конфликте не узимају као доказ да је љубав престала.
Добро је када партнери једно другом могу да изразе љубав на оном „језику љубави” који партнер разуме: језик додира, лепе речи, даровања, чињења услуге или језику посвећивања времена.
Да ли је у вези могуће успоставити „оптималну дистанцу”, тако да оба партнера осећају да јесу блиски, али и да имају довољно личног простора у вези?
Не би требало занемарити ни партнерову везаност за родитеље, јер у случају да је она претерана, родитељи ће се мешати у везу или брак.
Све ово требало би говорити деци и младима, а не препуштати их хипнози медија и говорити да ће они сами осетити када се појави права особа.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


