„Велики брат” на Дунаву

Послови везани за Дунав постаће све уноснији. Перспективе реченог бизниса подиже стратегија о развоју речног саобраћаја Европске уније, као и инсталирање најмодерније опреме за контролу пловидбе на наших 590 километара највеће европске реке.

После обнове новосадских мостова, речни саобраћај доживљава изузетан раст. Више од 400 путничких бродова током једне сезоне пристане у Луку Београд, 90 у Нови Сад, 110 у Велико Градиште. Али је још важније за домаћу економију да све више теретних бродова пролази „нашим” парчетом Дунава. Годишње се удвостручи количина превезене робе. Тачније, индекс раста је 2,39. Више од 1.500 конвоја је пристало у српске луке 2006, а више од 3.200 пловних објеката је чинило те конвоје.

А на основу европских планова о развоју речног саобраћаја, тек треба очекивати „навалу” теретњака. Жанета Остојић-Барјактаревић, директор Пловпута, каже да се европска саобраћајна политика заснива на такозваном modal shift-у, тј. промени мода транспорта, где се примењују конкретне мере да би се теретни саобраћај са друмова преместио на железницу и реке. Процењује се да водни транспорт тренутно користи око 10 процената свог укупног потенцијала на рекама Европе.

Директорка Пловпута нам показује центар за праћење пловидбе Дунавом у реалном времену. На платну лагано плове тачкице које означавају бродове. Кликом на тачкицу добијају се основни подаци о броду: име, земља порекла, носивост, полазиште и одредиште, врста терета, па чак и име капетана. Из седишта овог речног великог брата, у Француској 9, у центру Београда, прати се кретање бродова на целом току Дунава кроз Србију.

Бродови носе уређај транспондер, који је преносан, има свој кофер, и преко њега капетан брода даје информације о себи, али и прима податке о бродовима у непосредној близини, као и о водостању и условима пловидбе.

Развој транспондерске мреже подржала је Европска агенција за развој (ЕАР) са 11 милиона евра. Увођење речног информационог система је предуслов за интегрисање међународних унутрашњих пловних путева у нашој земљи са европском пловидбеном мрежом.

Потенцијал Дунава још се не разуме најбоље у српском друштву, каже Жанета Остојић-Барјактаревић и додаје да је то „богом дана” инфраструктура која има огроман капацитет а захтева минимална улагања. 

Друмски и железнички коридори су променљиви и, нажалост, то се и дешава с Коридором десет – саобраћај је „побегао” на другу страну, каже челница Пловпута која помаже да Дунав постане „паметна река” и српска копча са Европском унијом чијим чланицама је окружена.

Закључак је да Дунав, срећом, не можемо изместити, те је стога свака инвестиција у приобаље европског водног коридора VII, који повезује Северно и Црно море, улагање које има реалне основе да се исплати.