Већ на почетку утакмица одлуке

Од нашег специјалног извештача
Грнада, 2. септембра – Први пут као Србија, први пут за четири деценије без улоге фаворита, први пут да се као оснивни циљ помиње седмо место, први пут са девет играча млађих од 23 године...

Овај мали "портрет" наше кошаркашке репрезентације, која сутра на 35. европском првенству у Шпанији креће у лов на олимпијску визу, могао би да послужи онима који желе да се баве прогнозама, а можда је то само варка. Срби у Гранади нису дочекани као велики тим, мало ко им даје велике шансе, што и не мора да буде тако лоше. Чак им је у званичном водичу "Евра 2007" избрисано пола века златне историје, иако нам ФИБА признаје да смо наследници СФРЈ, СРЈ и СЦГ).

Први противник у Градској дворани у Гранади, капацитета 7.500, биће амбициозна Русија која нам је пре четири године у Шведској, такође на отварању, нанела најтежи пораз (95:80) на европским шампионатима од ЕП 1981. у Прагу. Од тог сусрета променило се много тога, мада су Руси сачували пола тима (Кириленко, Хрјапа, Моња, Саврасенко, Самојленко, Пашутин), док су у српској екипи остали само двојица (Гуровић и Јарић). Нови селектори Зоран Славнић и Дејвид Блат сматрају да оно што се збило у Седертејеу 2003. не може да буде полазна основа за прављење стратегије.

У нашем саставу сви причају о сјајној атмосфери и пуцању од самопоуздања, али последње Славнићеве изјаве донекле звуче упозоравајуће. Још у Београду је истицао је да је "без високог степена толеранције између старих и младих успех тешко достижан", а данас се вртео око – јединства. Оно би требало да се подразумева у сваком тиму, па зато чуди да га селектор уопште помиње.

– Меч са Русима ће бити изузетно тежак. Покушао сам да ослободим играче притиска, јуче су били мало нервозни. Ова победа би била страховито значајна. Морамо да будемо јединствени, јер само тако можемо до победе. Ако изгубимо, то ће значити да није било довољно јединства – рекао је Славнић.

Изјаве о доброј атмосфери су углавном основна прича сваких припрема, али се права слика добија на терену, поготово у тешким тренуцима, у шта смо се уверили после дебкала 2004. и 2005. Утакмица са Русима би могла да покаже колико је српски тим заиста компактан.

Наш кључни играч Марко Јарић, коме су неки пре две године замерали да је кварио атмосферу, своје изјаве је фокусирао управо на један од најважнијих предуслова за стварање јаког колектива. А то је очување заједништва и борбеног духа у тешким тренуцима:

– Покушали смо за месец и по припрема да дочарамо нашим младим играчима шта их чека, да је ово сасвим другачије од шампионата млађих категорија на којима су освајали златне медаље. Мислим да су спремни и да ће на овом првенству њих пет-шест добити потврду свог талента и да ће постати добри играчи. Колективни дих је на првом месту. Морамо да будемо брзи и агресивни. Нисмо моћни као некада. Тим се лако повезује док води, али треба остати чврст и кад се губи. Можда ће се догађати да противник води са 10 и више поена разлике, али то не сме да нас поколеба. На овако важним такмичењима нема времена ни за славље ни за туговање.

Јарић каже да смо ближи победи него Руси. И остали играчи делују самоуверено, а крилни центар Партизана Новица Величковић спада у оне ређе који сматрају да ни злато није далеко:

– Можемо да се носимо са Русима. Ако зауставимо Кириленка, Холдена, Моњу и Хрјапу, сигурно ћемо доћи до победе. Нервоза коју је селектор помињао постоји, али је она у оној мери која је стимулативна. Изаћиће то на добро. Чак је и мали страх добродошао. Заиста верујем да, уколико нам се коцкице сложе, можемо до самог врха. Атмосфера у тиму је сјајна, верујем у ове играче од којих велика већина припада мојој генерцији. Имамо двојицу сјајних старијих кошаркаша који представљају крем светске кошарке. Сви остали су млади и, без дилеме, најбољи у Европи.

Најмлађи играч на шампионату Стефан Марковић (19) највише се узда у нашег јединог центра:

– Први меч је увек најважнији. Руси су много јаки, са једним од најбољих играча на шампионату Кириленком, али можемо да их победимо. Требало би што више да играмо на Миличића који би, уз нашу добру одбрану, могао да буде кључ успеха.

Видеће се у којој мери ће моћи да помогне тиму Немања Александров који је још у Београду задобио лакшу повреду. Остали су спремни и свесни врлина и мана руског тима, пошто им је Александар Кесар, Славнићев помоћник задужен за анализу противника, сервирао све оне информације које би могле да им помогну на терену. Каква год да буде тактика Дејвида Блата, нема сумње да ће заустављање Кириленка бити предуслов за нашу победу.

--------------------------------------------------------------------------

Јарић и мететарзална кост

Пре четири године, на ЕП у Шведској, Марко Јарић је допутовао с повредом стопала, а у првом колу против Руса је играо ровит и поврх тога му је у једном дуелу сломњен нос.

Упитан да ли се је ових дана помислио на те малере, Јарић је одговорио:

- Јесам, баш јуче. У питању је била метатарзална кост. И сада имам проблема са стопалом које сам мало повредио против Пољака у Измиру.

--------------------------------------------------------------------------

Ово није двобој Кириленко – Јарић