Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лаура Мјур предводи Британију у Београду

Нова Европска рекордерка жели титуле на 1.500 и 3.000 м на Европском првенству у дворани (3-5. март). – Фарах се опростио од дворана. – Шпановићева и даље прва у свету, Колашинац скочио на четврто место
Лаура Мјур предводи Британију у Београду
Терзићева побеђује у Тампереу 2013, Мјурова је у позадини лево (Фото ЕА)

Освајач по две златне медаље на олимпијским играма у Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016. године дефинитивно неће учествовати на Европском првенству у дворани у Београду од 3. до 5. марта и не то само зато што се његове омиљене дисциплине (5.000 и 10.000 м) не налазе на програму континенталних шампионата (најдужа дистанца је 3.000 м) већ и зато што се од такмичења у дворанама опростио у суботу у Бирмингему.

Фарах (34 године) полако своди своје атлетске рачуне најављујући напуштање такмичења на стази и најављујући маратонску каријеру. Од отворених борилишта вероватно ће се опростити, такође пред својом публиком, на Светском првенству на Олимпијском стадиону у Лондону, а нема разлога сумњати да ће и тај опроштај бити успешан као и овај од дворане.

Мо Фарах напушта дворане с новим европским рекордом на 5.000 м – 13:09,16.

У Бирмингему у суботу постављен је још један европски рекорд, а његова власница предводиће британске такмичарке у „Комбанк арени”.

Лаура Мјур је, пошто је ове године поставила британски рекорд на 5.000 м (14:49,12) и европски рекорд на 3.000 м (8:26,41) постала и европска рекордерка на 1.000 м с 2:31,93, а према речима њеног тренера Ендија Јанга у Београду ће покушати да освоји златне медаље на 1.500 и 3.000 м и постане нова мегазвезда британске атлетике.

У Бирмингему удаљ су скакале и Лорена Јуџен и Џазмин Сојерс и поправиле своје најбоље овогодишње резултате – Јуџенова на 6,76, а Сојерсова 6,71 м, тако да прва сада дели треће место на европској и светској ранг листи с Немицом Клаудијом Залман-Рат, док Сојерсова с Немицом Александром Вестерс дели пето место.

Испред њих су Дарја Клишина, Рускиња која ће на Европском првенству у Београду, као и у суботу на „Србија опену” скакати као „независна учесница”. Клишина је у Риги 10. фебруара скочила 6,78 м (на „Србија опену” 6,57) а на првом мeсту обе листе је бранилац титуле првакиње Европе Ивана Шпановић с 6,87 м из Берлина (10. фебруар).

У тој конкуренцији рекордерка Србије (дворана: 7,07 м) је апсолутни фаворит а до сада само је Клишина успевала да је победи, али последњи пут на Европском првенству у дворани 2013. у Гетеборгу када је освојила прво место са 7,01. Од тада руска атлетичарка није успевала да се вине преко границе од седам метара, коју је први пут надмашила још 2010. као јуниорка…

Када је у питању конкуренција у бацању кугле и седмобоју у којима ће наступати наши репрезентативци који су већ освајали медаље на европским шампионатима у дворани ситуација је охрабрујућа.

Хицем од 20,87 м на „Србија опену” Асмир Колашинац (шампион Европе 2013, вицешампион 2015) је избио на четврто место европске и светске ранг листе.

Испред њега су, засад, само Немац Шторл (21,37), Чех Стањек (21,15) и Пољак Буковјецки, а наш репрезентативац ће већ у суботу у „Комбанк арени” на Првенству Балкана „потражити” хитац преко границе од 21 метра за који је, како каже, потпуно спреман…

Михаил Дудаш, који је 2013. освојио бронзу на Европском првенству у дворани с државним рекордом од 6.099 бодова, ове сезоне још није наступио у седмобоју.

Судећи по наступима у скоку мотком (лични рекорд) и на 60 м препоне (победа) на Србија опену дошло је време да тај рекорд надмаши, а на овогодишњој европској ранг-листи само двојица од 96 рангираних седмобојаца имају бољи збир бодова од нашег рекордера: Урења с новим шпанским рекордом (6.249) и Чех Хелцелет с 6.188. Ни један од осталих вишебојаца није премашио 6.000 бодова.

Остали наши репрезентативци који су испунили норме за првенство Старог континента не стоје тренутно тако добро. Лазар Анић у скоку удаљ (7,88 м) је 10. али испред њега су четворица Италијана, а могу да учествују само тројица и то ће бити вероватно Џекобс (8,07), Рандацо (8,05) и Хоу (8,01), једини који су уз водећег на листи Француза Бертрана (8,08) прескочили више од осам метара.

Искусни Горан Нава је с 3:43,34 на 1.500 м 29. али испред њега су четири прекобројна Шпанца и бар један Британац, а у трчању на средњим пругама добар пласман се постиже и тактиком и срцем, а наш репрезентативац је у тим елементима у самом врху.

Милош Раовић на 400 м с 47,31 тек 33. у Европи ове сезоне, али он верује да ће или на „Балкандијади” или на Европском првенству моћи да трчи брже од 47 секунди а то значајно мења ствари.

Уосталом на „Србија опену” победио је Хрвата Ружића, десетог на европској ранг листи с  46,74. Душан Макевић долази из САД с 8:03,32 минута на 3.000 метара које му на Старом континенту доносе 34. место, међутим испред њега је чак 11 Британаца и пет Шпанаца…

Тамара Салашки (400 м: 52,99) и Амела Терзић (1.500 м: 4:12,51) налазе се на 15. месту у својим дисциплинама у Европи с тим што ће на Европском шампионату трчати и већ поменута Британка Мјур, која ће уз Холанђанку Хасан (4:03,05), Швеђанку Бахту (4:06,40) и Пољакињу Енауи (4:06,59), три такмичарке које су у европску атлетику дошле из Африке, бити највећи кандидат за медаље.

Пре нешто мање од четири године Амела Терзић је на Европском првенству за млађе сениоре у Тампереу с лакоћом освојила злато на 1.500 м и при том бронзану Лауру Мјур надмашила за више од три секунде...

Ова конкуренција од наших атлетичара и атлетичарки тражи најбоље резултате у каријери ако желе да се домогну финала Европског првенства и мало среће, поготово при жребу, а љубитељи атлетике у „Комбанк арени” свесрдно ће им помоћи у томе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.