Безгранична изложба

Стара је то прича: свет је звук. Након векова у којима је светлост из одређених разлога имала примат, звук доживљава известан препород у науци дигиталног доба и Интернета.
Један од кључних дигиталних уметника нашег доба је Брајан Ино, композитор који је музику схватио као део веће целине, неразлучену од осталих естетских категорија и човекових сазнајних моћи. Овај "мултимедијални" (тачније: сублимни) уметник је крајем јуна изложио свој пројекат "77 милиона слика" у медијском центру – галерији Ars Virtua која постоји само у просторима друштвене игре Second Life. Спајањем генератора слика и звука на основу малог броја руком рађених слика, Брајан Ино је своју амбијенталну јукстапозицију слике и звука представио 2006. године у више градова Америке и Европе.

Новом поставком ове "безграничне" изложбе у оквирима све озбиљније друштвене игре, он је још једном потврдио своје виспрене увиде. Најпре, да наука својим истраживањем звучних аспеката технологија будућности предњачи над конзервативнијим дигиталним уметницима који се још тврдокорно држе визуелног; да аудио-визуелни спектакл представља будућност забаве (ако не и културе); такође, да тај слом јединственог уметничког доживљаја представља исконскију варијанту "типично људског".

Тим ставовима Брајан Ино је дефинисао и своју наглашену хуманост, стварање нове културе људског окружења. У примеру "77 милиона слика" реч је о звуку артифицијелних предела. Појединачни аспекти ове изложбе могу се видети на адреси www.77milionpaintings.com, као и на сајту самог Иноа, www.enoweb.co.uk. А не могу пропустити да поменем малу, али важну улогу у овом светском процесу који је одиграо Електронски студио Радио Београда и Владан Радовановић.

Други пол друштвене "ангажованости" дигиталне уметности може се видети на сајту www.turbulence.org, једном од дуговечнијих (постоји од 1996. године) портала који се баве истраживањем изражајних средстава дигиталне културе. Један од пројеката из 2003. године под називом World of Awe (на истоименој интернет-адреси) представља апокалиптичну визију сукоба светова Изласка/Заласка или Истока/Запада.

Ово дело се састоји у прожимању виртуелних предела са симболима овоземаљске социјалне и политичке реалности. Комбинујући сва доступна дигитална изражајна средства (виртуелне пејзаже, звук, видео-документ, писмо) пројекат одвојених и сукобљених стварности америчке, хебрејске и арапске културе креира универзум нових визуелних и звучних значења.

Група дигиталних уметника "Света страха" је смисао горућих проблема света изразима креирањем симбола који потичу из културне традиције (пустиња, капије, рат светова, неразумевање, нетрпељивост према разликама), али саображених дигиталним условима, синтези свих могућности.

Интровентно дело Брајана Иноа усредсређено на креирање нових простора звука, и нескривена забринутост аутора "Света страха" за драматичну кризу савременог друштва, уједињује визија постепеног губљења самосталности појединих изражајних средстава кроз кључне појмове дигиталне естетике: мултимедијалност, интерактивност, деловање. Изгледа да ће кључна реч ове естетике бити: синестезија или синтеза вербо-воко-визуелног.