Присила заљубљивања

Многи људи уживају у томе да се заљубе у некога, очекујући да ће заљубљеност прећи у озбиљну везу. Међутим, постоје и они други који желе да се не заљубљују, али који упркос томе, то чине. Они заљубљивање доживљавају као присилу.

Људи који су задовољни својим љубавним животом или који сматрају да је са њима све у реду, само што се „права особа” још није појавила, не читају књиге о психологији љубави. Присутност великог броја ових књига на тржишту указује да постоји велики број оних који нису задовољни својим љубавним животом и који покушавају да сазнају где греше.

Главни начин на који људи саботирају свој љубавни живот јесте то што изнова и изнова чине „погрешне изборе”. Наравно да свако може погрешно да изабере, али овде је реч о људима који то стално чине. Стално понављају један образац који се увек завршава неуспехом. Најкраће речено, они се увек заљубљују у погрешне.

Покушавајући себи да помогну читајући књиге о психологији љубави, ови људи изграђују ново знање о љубави, заљубљености и партнерским везама. То је свакако позитивно, и то би требало чинити.

Међутим, велика већина открива да тиме што је створила ново знање није избрисала старо. Резултат стварања новог јесте да је особа сада у једном стању унутрашњег конфликта и двовлашћа. Један део ње се труди да бира партнера на нови, одрасли начин, док други део ње функционише и бира на стари начин.

Како је заљубљивање дечје осећање, можемо га приписати оном делу личности које зовемо „унутрашње дете”.

Када се особа труди да изабере партнера за кога зна да је добар за њу, унутрашње дете се оглашава како је он досадан, како према њему нема „хемије” и страсти. Таква унутрашња саботажа чини да, и ако се особа одлучи за везу, она не траје друго јер се не осећа испуњено у њој.

Када се унутрашње дете заљуби, унутрашњи конфликт траје јер се особа препушта том осећању иако зна да је то погрешно. Када таква веза пропадне, особа се љути на себе.

Шта је онда решење за оне који желе да превазиђу присилу заљубљивања? Да би постигли тај циљ, морају да превазиђу заљубљивање. Како је заљубљивање резултат одређених уверења, потребно је та уверења открити, установити њихову погрешност и онда их коначно одбацити.

Већина људи има тип особе у коју се заљубљује. Разумевање логике таквог избора највише говори о самој особи и њеном ставу према самој себи. Тако, на пример, девојка која погрешно верује да није довољно паметна стално се заљубљује у мушкарце које доживљава као паметније од себе. Када поправи слику о својој интелигенцији и прихвати себе, она губи мотив за такве изборе.

Најважније је одустати од идеје да ће нам права љубав донети вечиту животну срећу, зато што она заљубљивање чини могућим.