Адвокати у клинчу

После нешто више од две године, колико је прошло од штрајка адвоката широм Србије, представници ове професије недавно су најавили могућност нове обуставе рада.

Захтевају да се из скупштинске процедуре повуче закон о услугама, да се у закону о бесплатној правној помоћи дефинише да су, поред бранилаца, једини пружаоци бесплатне помоћи надлежне службе у општинама и градовима и да се најновији правни став Врховног касационог суда, којим се проширују надлежности нотара, стави ван снаге.

Образлажући први захтев, адвокати наводе да њихов посао није услуга већ пружање правне помоћи на коју грађани имају право.

Због тога, наглашавају, прописи о адвокатури могу бити усаглашавани с прописима ЕУ само у оквиру Поглавља 23 (људска права и слободе и правосуђе), а не Поглавља три (услуге).

Када говоре о другом захтеву објашњавају да према Уставу бесплатну правну помоћ грађанима могу пружати само адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, због чега инсистирају на усаглашавању предлога закона с највишим правним актом.

За правни став Врховног суда сматрају да је у супротности са Законом о облигационим односима, Законом о промету непокретности и Законом о јавном бележништву и да га због тога треба ставити ван снаге.

У свим досадашњим приступним преговорима, наводе адвокати, код приступања других земаља ЕУ адвокатура је увек била део Поглавља 23, а нигде Поглавља 3 – тако да адвокатура Србије не прихвата овај експеримент ин виво и „спремна је да се свој уставни положаја брани свим могућим средствима, укључујући и обуставу рада као најрадикалнију меру”.

Да ли ће и овога пута, као и крајем 2014. и почетком 2015. године, када су штрајковали, адвокати бити доследни и јединствени? Да ли ће и сада, до постизања зацртаних циљева, морати да пређу трновит пут?

И док су на Деветнаестој конференцији адвоката Србије заузети, чини се, јединствени ставови, неки од њених учесника никако међусобно да се уједине. На пример, сукоби у Адвокатској комори Београда који трају месецима – не јењавају.

Чланови највеће коморе у Србији поделили су се на две групе: оне који захтевају одржавање изборне скупштине и оне који се томе противе и који сматрају да тако нешто не може да буде урађено док Уставни суд не донесе одлуку у поступку за оцену уставности сада већ добро познате одредбе 34 Статута АКБ.

Том одредбом Статута АКБ-а, који је усвојен крајем септембра, адвокатским ортачким друштвима, махом велики канцеларијама с неколико десетина адвоката који су чланови АКБ-а, а запослени су у њима и нису њихови оснивачи, ускраћено је право да бирају и да буду бирани у органе коморе.

У том смислу, иако никакав званичан став по том питању није заузет, Изборна комисија је пред скупштину која је била заказана за 3. децембар с листе бирача изоставила око 160 адвоката.

Број адвоката којима је ускраћено право да бирају и да буду бирани можда је деловао занемарљиво у односу на укупан број бирача (4.160 адвоката), али се постављало питање на који је начин Изборна комисија АКБ-а одлучила да баш њихова имена изостави с бирачког списка.

Само недељу дана пре заказано термина одржавања скупштине, установљено је да да ће на њој, ипак, моћи да гласају сви адвокати. Велико веће Уставног суда је, наиме, на седници одржаној 24. новембра одлучило да прихвати иницијативу појединих адвоката, односно да утврђује да ли су измене Статута АКБ-а усвојене крајем септембра, у складу с Уставом.

Уставни суд је, док не донесе одлуку по иницијативи, обуставио извршење свих одлука које би могле да буду донете на основу спорних одредби новог статута.

Уставни суд је оваквом одлуком, чини се, решио само један проблем у београдској адвокатури.

На конференцији за штампу одржаној тим поводом, председник АКБ-а Слободан Шошкић оценио је да „Уставни суд, приликом доношења овакве одлуке, није био руковођен правом, већ политичким интересима”, али и да је одлука темпирана да буде донета недељу дана пре одржавања избора које су једва организовани с обзиром на узбуркану атмосферу у адвокатским редовима.

Шошкић је оценио и да нема независности и самосталности адвоката ако се одлука Уставног суда буде спроводила у дело.

Спорења две супротстављене стране, оних који заговарају одржавање скупштине и оних који се томе супротстављају су, међутим, настављена. Као резултат, уследило је ново, друго по реду, отказивање изборне скупштине заказане за 19. фебруар. И док је један број адвоката тврдио да за овакву одлуку нема релевантних основа, други су је оправдавали позивајући се на закон и одлуку Уставног суда.

Сукоби су настављени и пре неколико дана, када је Управном одбору АКБ-а прослеђена иницијатива коју је потписало 576 адвоката уписаних у београдски именик којом се захтева сазивање и одржавање ванредне скупштине.

У међувремену, први пут у историји српске адвокатуре, покренут је дисциплински поступак против председника једне од комора. И то највеће, београдске.

Дисциплинско тужилаштво АКБ-а покренуло је поступак против председника коморе Слободана Шошкића због теже повреде дужности и угледа адвокатуре, односно да није поступао по одлукама које је АКБ донео, да је онемогућио сазивање скупштине коморе, као и да је спречавао рад и спровођење одлука скупштине и управног одбора.

На исход поступка и, евентуално, закопавање ратних секира међу београдским адвокатима – још се чека. Важно је изабрати новог председника, потпредседника и органе Коморе јер су избори у Адвокатској комори Београда услов за одржавање истих избора у Адвокатској комори Србије.

Сложићемо се у једном: разједињена адвокатура највише штети грађанима.