Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РЕАГОВАЊЕ

Генерал и лауреат

Из једног необјављеног текста професора Сима Елаковића
Фото Пиксабеј

У тренутку када није прошло ни годину дана од смрти нашег супруга и оца, професора Сима Елаковића, Слободан Дивјак у „Политици“ (4. фебруара) обнавља своју непримерену полемику која је усмерена против њега као филозофа, али и као човека. Тешко је пронаћи други мотив за овај недостојни поступак – осим незадовољствa због чињенице да није постао лауреат награде Радио Београда чији је директор био. Симо Елаковић је одмах одговорио на први Дивјаков напис у „Политици” (у додатку Култура, уметност, наука од 28. јуна 2014), али редакција тада његов одговор није хтела да објави.

Симо Елаковић је тада, између осталог, написао: „У суботу 28. јуна, у напису објављеном у 'Политици' под насловом 'Поразно самопонижење академске заједнице' подвлачиш како: 'У нашим жиријима из области теорије има доста људи који ни на који начин то не заслужују. Примера ради, у жирију за филозофску књигу године ‘Никола Милошевић’, налази се филозоф чији се највећи теоријски допринос своди на настојање да се корен туризма нађе у Марксовом делу’. Итд. Дакле, драги Слободане, прво си искључио моје књиге и радове у којима се бавим филозофијом, а потом си, у другом кораку, методом ‘селективног читања’ моју књигу под насловом Социологија слободног времена и туризма редуковао на конфузну и карикатуралну измишљотину: како је аутор у њој корен туризма тражио у Маркса, што би по Твом мишљењу требало да буде компромитујуће, не само за аутора, већ успут помало – са дозом ироније – и за Маркса. Књига – на коју сам иначе веома поносан, не наравно због властитог суда о њој, доживела је више издања, потоње на Економском факултету у Београду (2006), а користи се на више универзитета – посебно третира проблем односа човековог радног и слободног времена – попут филозофа као што су Лефевр, Хелер, Маркузе, те остали аутори критичке теорије друштва. Ту је, дакако, и Жорж Батај и многи други, чији се прилози овој проблематици у књизи разрађују и критички осветљавају...

У Твојим извођењима изостају, дакако, филозофски и научни критерији, уступајући место ‘креативним’ идеолошким тврдњама. Није никакво чудо кад неко једну идеологију замени другом. Дешава се. Али је, признаћеш, веома необично кад неко као Ти иронизује Маркса, стављајући га у карикатурални рам, Ти који си се, својевремено, текући каријеру, такорећи клео у њега, кад си своје теоретске супице грејао на његовој ватри, а поготову када си као прононсирани идеолошки жрец, идеолошки функционер – апаратчик у тадашњој кровној организацији Савеза комуниста подносио, 'ајде да не кажемо командујуће, али свакако усмеравајуће идеолошке пресеке и путоказне реферате, и које су по уходаној процедури експонирали водећи дневни листови, посебно незаобилазна 'Борба'!

Слободан Дивјак у „Политици“ (4. фебруара) обнавља своју непримерену полемику

Драги мој Слободане, сад кад сам се најзад и на властитој кожи осведочио шта за Тебе све подразумева метод ‘селективног читања (Канта)’, додатно сам уверен и да је жири за доделу годишње награде ‘Никола Милошевић’ сваки пут – а ти си се више година јављао на конкурс – био у праву што је наградио књиге које су по мишљењу тог жирија биле боље од Твојих.

П. С.

Звучи парадоксално, али је истинито, да би у ствари требало да будеш захвалан поменутом жирију што Твоје књиге – као тад актуелног генералног директора Радио Београда – нису награђиване, будући да би то био флагрантан конфликт интереса: да награду добије руководилац установе која конкурс организује и награду додељује. Испало би тако да Ти – као што је то својевремено радио пуковник Мобуту, унапређујући себе у генерала, промовишеш себе у лауреата. Жири је, дакле, и нехотице спасио Тебе ‘од самог себе’. Кажем: нехотице, јер се жири ипак руководио вредносним проценама приспелих књига.”

Сматрамо да је овај одговор и данас актуелан и да на прави начин објашњава о чему се у овој полемици заправо ради.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nataša
Објављивањем овог текста много шта у вези ове ствари је постало јасније.
Stari Znanac
Imam utisak da "Politika" ovo zakasnelo objavljivanje nije učinila slučajno. I na drugim mestima vidim promene: u poštenju, pravičnosti u objavljivanju, u fer odnosu prema čitaocima i saradnicima, a i u komentarima i mišljenjima. Čestitanje zbog toga, bilo je krajnje vreme. Možda ću i ja onda, ako bude bilo prilike, ponovo nešto poslati, ne kao online koimentar u zapećku, već kao pravi tekst. Biće mi zadovoljsvo. Srdačno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.