Безбрижна само Ивана Шпановић

Када би „статистика”, односно лични рекорди и најбољи резултати сезоне, били пресудни у расподели медаља на атлетским шампионатима они не би ни били потребни. Најбољима би се медаље могле послати и поштом, а једина од наших дванаесторо репрезентативаца за 34. првенство Европе у дворани у Београду, која би могла да рачуна на одличје је Ивана Шпановић која има најбољи лични рекорд у дворани од свих пријављених такмичарки, ове сезоне и најдуже скокове у светској конкуренцији.

Међутим, на великим шампионатима коначни пласман зависи од великог броја чинилаца и медаље освајају они који су најбоље темпирали форму, који су у беспрекорном здравственом стању, који су се максимално прилагодили условима на борилишту и не ретко они који да кад је најважније надмаше своје дотадашње могућности. У тркама на на средњим пругама важан је и жреб и, као у висинским скоковима, тактика... Максимална посвећеност и концентрација за сваки старт, скок или хитац се подразумева, јер свака се грешка плаћа слабијим резултатом.

Рачунајући и све те елементе Ивана Шпановић је и даље апсолутни фаворит за победу у скоку удаљ и одбрану титуле освојене у Прагу пре две године, а на борбу за медаље с великом извесношћу могу да рачунају и Асмир Колашинац, шампион из 2013. и вицешампион из 2015. године и Михаил Дудаш у седмобоју који је једино одличје у дворани, бронзано, освојио 2013.

Шпановићева која већ две године није изгубила на неком такмичењу од неке европске атлетичарке на Првенству Балкана извела је само три скока (6,72, 6,89, 6,96 м) и потврдила да је спремна за лет преко седам метара пред Београђанима, а све остале учеснице Европског првенства много заостају за њом, укључујући и Рускињу Дарју Клишину, њену велику ривалку с почетка каријере, која ју је последњи пут победила на Европском првенству у дворани 2013. Клишина је тада последњи пут скочила преко седам метара (7,01), а ове сезоне најбољи скок јој је 7,78 м.

Асмир Колашинац, је због мањих проблема с припојем мишића задње ложе, одустао од учешћа на Првенству Балкана за који је најављивао хитац даљи од 21 метра. Тврди да га на тренинзима „има” и ако га оствари у „Комбанк арени” (фактор публике биће на страни свих наших репрезентативаца) медаља му неће измаћи јер није вероватно да ће сва тројица бацача који су ове сезоне бацили преко границе од 21 метра то успети да понове. У том „ланцу” су бранилац шампионске титуле Немац Шторл (ове сезоне 21,37), Чех Стањек (21,32) и Пољак Буковјецки (20,15), а најслабија карика могао би да буде Стањек који на великим такмичењима баца испод 20 метара, а пред својом публиком у Прагу 2015. није прошао ни квалификације...

Михаил Дудаш ове године није имао ни један седмобој али у појединачним наступима у неким дисциплинама показао је да је у врхунској форми и за медаљу биће му потребан нови лични и државни рекорд. Ове сезоне одскочили су Шпанац Урења (6.249) и Чех Хелцелет (6.188), а не сме се заборавити ни олимпијски вицешампион из Рија Француз Мајер који ове сезоне, такође, није имао ни један седмобој (лични рекорд 6.297).

Пласман у финале сваког од осталих репрезентативаца Србије који су испунили норме Европске атлетике већ би био успех, с тим што би у борби с најбољима изгледе да се умешају у борбу за медаље, па чак и да их освоје, могли да имају Тамара Салашки на 400 метара, Амела Терзић на 1.500 и Лазар Анић у скоку удаљ. Сво троје би морало да надмаше своје личне рекорде, али ни то није довољно само по себи. Неки од фаворита морали би да трче лошије или да скоче мање него што су то чинили ове сезоне.

Тамари Салашки, финалисткињи Европског првенства на отвореном,  ове сезоне недостајала је јача конкуренција да се знатније спусти испод 53 секунде јер то сигурно може, али у „арени” ће трчати и пет атлетичарки бржих од 52 секунде... Хендикеп Амеле Терзић је то што нема много трка у дворани које се значајно разликују од оних на отвореном, али у доброј је форми и ако се снађе на стази може да оствари висок пласман. Лазар Анић би у финалу за висок пласман морао да нападне апсолутни лични рекорд (7,98 м) јер су границу од осам метара ове сезоне већ прескочила тројица његових ривала, а седморица претходних сезона...

За остале наше репрезентативце, који се такође тек навикавају на тренинге и такмичења у дворанама најбољи резултати у сезони и лични рекорди били би пун погодак.

Учествује 576 такмичара из 48 земаља и Клишина

Према коначној листи пријављених учесника (максимално троје по дисциплини) на 34. европском првенству у дворани наступиће 576 учесника (280 атлетичара, 296 атлетичарки) у по 13 дисциплина у мушкој и женској конкуренцији и Дарја Клишина која ће се такмичити под заставом Европске атлетике као једина Рускиња, јер је још на снази суспензија Сверуске атлетске федерације.

Нашу атлетику представљаће седморица атлетичара и пет атлетичарки у 11 дисциплина.