Шта за Србију значи стабилност

Стабилност је политичка вредност која у сваком посебном контексту има различито значење. У Либији, Ираку или Сирији стабилност ће бити окончање крвопролића. У Румунији ових дана, у Македонији недавно, то је враћање процеса решавања проблема са улица и тргова у институције система. Тероризам и субверзивно вршљање страних агентура увели су многе земље у зону нестабилности. У Швајцарској, која не познаје реметилачко дејство унутрашњих разлика нити спољашње претње, појам стабилности лоциран је у економској сфери и процењује се погледом на берзанске индексе.

Шта за Србију значи стабилност и због чега је та реч у средишту политике премијера Вучића?

После много година сталних ратова, разарања, људских губитака, насилних пресељења и дубоких ожиљака на души народа, Србији је потребан предах. Потребан јој је дисконтинуитет са кошмарном историјом и стварање предуслова за сасвим другачију будућност. Ни један елемент који нам је историја оставила у наследство није комфорна тачка за нови почетак. Предах је неопходан да бисмо је сами створили. То је смисао стабилности који је значајан за Србију.

Усуд Балкана одређен је надметањем империјалних, етничких, верских и културних идентитета за превласт у географском простору. Битка се одиграва у концентричним круговима. Највећи радијус припада носиоцима цивилизацијских полова, како би то рекли филозофи историје од Шпенглера и Тојнбија до Фукујаме. Најмањи круг припада њиховом регионалном одразу који осећамо свакодневно и на сопственој кожи, као што је то ових дана случај са узнемирујућом политичком кампањом Бакира Изетбеговића, иницијативама за присаједињење Косова Албанији или случајем канонизације Алојзија Степинца, који потврђује да се прошлост овде тешко затвара. За Србију стабилност пре свега значи решавање овог захтевног алгоритма.

Карактеристика спољне политике наше земље већ четири године је понуђени детант и сарадња са земљама у непосредном окружењу. Односи с Мађарском постали су узор добросуседства. Пре две године Србија, Бугарска и Румунија у Крајови су иницирале унапређење међусобне сарадње с циљем да се боље промовишу ,,економски, социјални и политички интереси три земље”. Премијер је изложио иницијативу за Западни Балкан којом би се остварила већа економска интеграција земаља које припадају овоме региону. Оваква политика усмерена је на креирање ,,логике будућности", а истовремено је важан геополитички вентил у регионалној позицији Србије и фактор њене стабилности.

На чему се заснива геополитички жироскоп данашње српске политике? Осим препознатљивих аргумената војне моћи, оличених у традиционалним суперсилама, појављује се нови вид међународног престижа. Растући економски џинови освајају свет у простору који није покривен радарима армијских стратега. Денг Сјаопинг и Еисуке Сакакибара, познат као ,,мистер Јен", гуруи су концепције националне економије која је истовремено гарант суверенитета и тиха стратегија доминације. На свом новом почетку Србија данас прецизно одређује политику према Вашингтону, Бриселу и Москви како би се уважио сваки аспект потврђивања значаја ове земље за стабилност и просперитет Западног Балкана. Са ништа мање пажљивости успоставља се привредна сарадња с економским гигантима са различитих географских и политичких крајева света. Инвестиције подстичу интерес инвеститора да Србија буде политички и безбедносно стабилна и сигурна земља.

Успех једне политике зависи од синергије грађана и владе. Током драматичних циклуса у којима је Србија искусила различите политичке концепције и сагледала који су њихови исходи, сазрела је моћ аутономног процењивања са којим идејама, програмима и људима се друштво урушава или стагнира, а са којима остварује своје потенцијале и доноси општу добробит. Управо због тога је за наставак развоја од највеће важности да стабилност земље не буде нарушена нагињањем на једну страну. Непромишљеним, навијачким или марионетским приклањањем једном политичком полу изгубили бисмо кредибилитет на другој страни. То себи не допуштају ни државе које које имају формацијске обавезе, као што је случај са Орбановом Мађарском која је чланица Европске уније.

Ако је немирна вода пригодна метафора за међународну политичку сцену нашег доба, онда је свакако политика с поузданим жироскопом и сопственом навигацијом, без нагињања брода, критеријум за избор првог човека на српском прамцу.

Директор Завода за издавање уџбеника