Мешањем сорти угрозили извоз српске малине

Интересовање купаца за српску малину најниже је у последњих неколико година. Цена смрзнутог воћа тренутно је нижа од откупне у свежем стању, а извоз који је Србији прошле године дoнео приход од 248 милиона долара евра већ неко време стагнира.

Као један од разлога за пад продаје стручњаци наводе то што су поједини извозници ухваћени да су сорте „виламет” и „микер” (које чине 90 одсто наше производње) мешали са „полком” и „поланом” које су далеко слабијег квалитета. То је рађено због слабијег рода квалитетнијих и скупљих сорти, што је изазвало незадовољство код купаца у Европи. Догађало се да због преваре врате назад читаве контингенте овог воћа.  

Представник Привредне коморе Србије Вељко Јовановић недавно је упозорио да ће ова година бити неповољна за Србију што се цене малина тиче. Ништа боље прогнозе немају ни познаваоци овог тржишта које је контактирала „Политика”. Као главни разлог извесно ниже откупне цене, у односу на прошлогодишњу, стручњаци наводе неконтролисану производњу овог воћа чији су засади проширени буквално на целу Србију.

– Малина је добрим делом продата, али традиционални купци спорије преузимају уговорене количине. Углавном због пада квалитета испорука које долазе из Србије. То може да буде проблем јер је познато да је наша малина увек била већински врхунска – каже саговорник „Политике” који је желео да остане анониман. У трци за добром зарадом малина је, додаје, сађена последњих неколико година тамо где никада раније није – у Војводини, Стигу чак и у околини Београда. У крајевима у којима агроеколошки услови не дозвољавају узгој малине најбољег квалитета. При том, велики откупљивачи су прошле године одлично плаћали чак и лош квалитет, што је сада направило проблем јер се хладњачари тешко ослобaђају прошлогодишњих вишкова.

У Србију је прошле године, из разлога које наводе стручњаци, враћено чак 360 тона смрзнуте малине намењене страним тржиштима. Како наводе у Министарству пољопривреде испоруке су враћане углавном због лошег квалитета и нечистоћа, присуства примеса и лишћа у контингентима воћа. Спекулисало се и да је проблем настао и због вишка пестицида у малинама, али у Министарству пољопривреде то демантују. 

– Све пошиљке су контролисане на граници, а извештаји лабораторија показују да у узорцима овог воћа није било вишка остатака пестицида – тврде у Министарству пољопривреде. Међу 24 спорне пошиљке овог воћа, сазнајемо, била је и једна у којој је утврђен „норо” вирус, који је последњих годину и по дана озбиљна претња не само домаћим већ и свим другим произвођачима овог воћа. Европска унија, подсећамо, већ годину и по дана из предострожности контролише сваки десети камион малина пореклом из Србије. То отежава и продужава транспорт, а делимично и поскупљује крајњи производ.

– У краћем периоду прошле године чак је контролисана свака испорука. Али „норо” вирус и враћање пошиљки тренутно нису највећи проблем наших произвођача већ то што се малина слабије преузима из наших хладњача – сматра наш саговорник.

Србија годишње произведе од 80.000 до 110.000 тона малине и извози је углавном смрзнуту, што је традиција већ више од 40 година и што би што пре морало да се промени. Просечна прошлогодишња крајња цена овог воћа била је 215 до 220 динара. Стабилизацији тржишта могло би да допринесе једино то што су и други велики светски произвођачи (Чиле и Пољска) имали проблема са екстремним временским условима, што ће сигурно допринети смањењу производње овог воћа.