Предлог трасе аутопута преко Пештера

Траса будућег аутопута Београд – Бар, дефинисана као Коридор 11 који пролази кроз Србију, за сада је јавности позната само од Београда до Пожеге. Од Пожеге до Бољара траса још увек није до краја дефинисана, па самим тим ни пројектована. Још увек се не зна да ли ће ићи преко ужичког краја или преко пештерске висоравни, до села Бољаре, на црногорској граници.

Прву варијанту подржавају становници градова западне Србије: Ужица, Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја, а другу народ сјеничко-пештерске висоравни из градова Ивањица, Нови Пазар, Сјеница и Тутин.

Гледано из туристичког угла, златиборско-златарски крај је тренутно у предности, јер већ има развијену туристичку инфраструктуру која одмах може бити искоришћена да ојача посусталу привреду Србије.

Сјеничко-пештерска висораван за сада нема развијен туризам, али њене могућности, с обзиром на то да је током радних акција пошумљено више од 12.000 хектара голети висококвалитетним четинарским шумама смрче, црног и белог бора, јеле, ариша, панчићеве оморике, при чему је засађено више од 24 милиона садница које су већ стасале за туристичку и и енергетску употребу, свој туристички развој тек треба да доживи. Осим тога, цела сјеничко-пештерска висораван је огроман компактан простор облика велике тепсије, површине око сто хиљада квадратних километара, ограничен планинама Јавор, Голија, Нинаја, Рогозна, Гиљева, Озрен, Јадовник и Златар. Простор је богат шумама и рекама, на надморској висини преко 1.000 метара, што даје посебну туристичку драж и атракцију овом крају, еколошки апсолутно здравом.

Гледано са становишта природних богатстава, сјеничко-пештерска висораван има апсолутну предност над златиборско-златарским крајем. Тренутно највеће рудно богатство овог краја је сјенички угљени басен, који поседује око милијарду тона мрког угља, који се експлоатише већ 50 година, али у врло малим количинама. Према неким публикацијама надлежних институција, он је тренутно трећи по значају угљени басен Србије, иза Косовско-метохијског и Колубарског. Оптимална експлоатација угља из овог угљеног басена не може се ни замислити без изградње једне савремене саобраћајнице која би овај крај директно повезала с централном Србијом и Црном Гором.

О шумарству, сточарству и пчеларству не треба трошити много речи, јер се ради о крају који тренутно нема премца у Србији. Довољно је рећи да се дрвна маса шума које расту на овим просторима мери милијардама евра.

Као такође веома важна предност варијанте изградње аутопута преко Пештера је његова укупна дужина. Пештерска траса је краћа од златиборске за више од 50 километара, што у новцу доноси уштеду од око 250 милиона евра.

С друге стране, највећи проблем за усвајање пештерске варијанте аутопута Београд – Бар чине тешки климатски услови током зиме. Велика надморска висина, јаки западни ветрови и големи брисани простори стварали би велике проблеме због сметова снега и леда на коловозу. Да би ови неповољни услови били сведени на минимум, деоница АП од Ивањице до Бољара би требало да води преко Куманице, па затим уз реку Моравицу, све до њеног изворишта званог Ивкова корита, на западним обронцима Голије, обраслим листопадном шумом. Траса би прелазила ову планину на њеном најнижем и климатски најмирнијем превоју званом Гаљева раван, са надморском висином од око 1.100 м, а не преко ветровитих врлети Пријеког брда, Пометеника и Расна, како се говори на терену. Од Гаљеве равни, аутопут би имао следећу трасу: села Брњица и Градац, извориште реке Вапе, долина Читлучке реке, села Кијевци и Буђево, планина Гиљева и село Бољаре код црногорске границе.

Предложена траса је убедљиво најкраћа, најбезбеднија и најјевтинија. Ради аргументације, уз текст прилажем фотографију снимљену на Јовандан ове године, која приказује простор куда би прошла предложена деоница АП ББ, преко Пештера, у зимским условима.

Предео је из околине села Ступа и гледа преко села Распоганча у правцу пошумљених брда Цмиљева, Аниште, Капура, Житниће, Трабинац и Црни врх. Иза села Распоганче, у снегу се види усек асфалтног пута Нови Пазар, Дуга Пољана, Брњица, Штаваљ, Сјеница, а иза пута и брда Цмиљевац је корито Брњичке реке, дуго десетак километара, изванредан простор за изградњу туристичког комплекса. У позадини фотографије види се планина Нинаја, испод које је село Жабрен, родно место Карађорђевог оца Петра, а нешто даље ,,златна планина“ (због налазишта злата и сребра) Рогозна. Сасвим на крају фотографије, виде се врхови планине Гиљева, на чијем крају лежи село Бољаре, те врхови планина Мокра Гора на Косову и Комова код Берана у Црној Гори.

И на основу фотографије јасно се може закључити да предложена траса АП ББ преко Пештера, не би била тежа и скупља од црногорске и да би се исплатило изградити је јер би била подједнако корисна, како становницима овог краја, тако и државама Србији и Црној Гори.

*Инжењер електротехнике у пензији, рођен у Штављу