Изгубљен углед

Две кратке вести, објављене пре неки дан, о отказивању посете председника Светске фудбалске организације Сепа Блатера и седнице Извршног комитета Европске фудбалске федерације која је требало да се одржи у Београду у новембру, прошле су скоро незапажено у спортској, али и осталој јавности.

Као да се ништа није догодило, у Фудбалској организацији ове земље ћуте мислећи ваљда да око тога не треба дизати прашину, шта је ту је, ако се ћути као да се није ни догодило.

Недавно сам на овом месту приликом хапшења директора репрезентације и потпредседника Драгана Џајића, а потом и „нестанка” председника Звездана Терзића поменуо и највише европске и светске фудбалске форуме, указавши да будно прате сва дешавања у свим земљама чланицама Фифе и Уефе. Не раде то од јуче, ни реда ради. Тако је одувек било, али ми као да не схватамо да смо део тих организација и да нам је интерес да имамо сређену ситуацију не само у фудбалској организацији већ и у систему такмичења, судијској организацији, клубовима…

Само тако можемо да рачунамо на поштовање и све „привилегије” које из тога произилазе. А оне никако нису за потцењивање.

Некада смо у највишим форумима светског фудбала имали угледне људе. Сетимо се само професора Михајла Андрејевића, популарног Андрејке, који је деценијама, од 1930. до 1986.г био у највишим органима Фифе. Частан и поштован у свету, учинио је много за наш фудбал. Сличну улогу, док је могао, имао је и Миљан Миљанић, увек радо приман и виђен, прави промотер овог спорта на свим светским меридијанима.

Али, то је сада само далека и лепа прошлост. Нисмо припремали људе за такве функције, нисмо градили углед ни једног појединца који би „наследио” поменуте фудбалске амбасадоре и, поред осталог, заступао интересе нашег фудбала.

Уместо тога главна брига људи у фудбалској организацији била је да себи обезбеде добра места у разним форумима у којима је најважније било остварити сопствене или клубашке интересе. У својеврсном организованом хаосу, медијској халабуци око разноразних квалификација, избора селектора, лицитација око трансфера (продаје) играча за милионске суме и афера, на брзину склепани Фудбалски савез Србије, тада уз велику помпу и хвалоспеве, данас, како видимо, смушено покушава да реши новонасталу ситуацију.

Питам се, да ли је одбегли председник још задржао своја велика овлашћења, да ли је правно развлашћен, да ли се озбиљно ради на припреми нове Скупштине, или ће све остати на својеврсној лицитацији личности и имена потенцијалних наследника у медијима, у зависности од блискости „кандидата” са новинарима и уредницима. Све указује да се неће много тога променити. Додуше, немамо ни много избора. Неки који су у јавности били виђени за највише функције дискредитовани су и под истрагом, многи испод жита кортеше. Званично, припреме се обављају „у бази” која треба да избаци најбоље кандидате. Чисто сумњам.

ТЕПАЊЕ НАШИМ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИМА у стилу „орлови” и „орлићи”, све више иде на нерве многим људима које познајем. Некада смо били „плави”, играли у плавим дресовима и такво тепање било је сасвим схватљиво. Али, данас, свако помињање некаквих орлова асоцира ме на Албанце и Шиптаре који на својој застави имају орлове (двоглаве) и себе још називају орловима са Проклетија. Сваки пут када прочитам у новинама наслове типа: „Орлови…” помислим на њиховог орла.

Можда сам претерао, али ако ћемо и по играма које наши фудбалери пружају и резултатима које постижу, више би им одговарало тепање: пилићи.

ПРЕТЕРАШЕ СА РЕКЛАМАМА на телевизији „Пинк”. Посматрао сам пренос из Кијева, мало, мало па екран прекривен неком рекламом, искључи се глас коментатора и неко нам саветује којим прашком да перемо пелене. Што је много, много је. Гледао сам стотине и стотине преноса фудбала из читавог света и нисам видео да се утакмице покривају рекламним порукама на овај начин. То је изгледа још један наш „изум”. Да се разумемо: не критикујем тв „Пинк”, људи раде свој посао у најбољем сопственом интересу. Али питам се ко је у Фудбалском савезу, или где већ, склопио такав уговор. Тај или не зна ништа о фудбалу, или ја можда не знам оно што би требало да знам…