Фер-плеј шпијунирање

Ко, зашто и по чијем налогу у Србији може да буде прислушкиван, детаљно је прецизирано одредбама Законика о кривичном поступку (ЗКП). Прислушкивање или, како то овај закон назива – тајни надзор комуникације, примењују МУП, Безбедносно-информативна агенција (БИА) и Војнобезбедносна агенција (ВОА) за прикупљање доказа против осумњиченог за одређено кривично дело. Ове службе то раде по изричитој наредби суда, а на предлог надлежног тужилаштва. И никако другачије. И то само у ситуацијама кад не постоји други начин за прикупљање доказа – каже закон.

Да ли „служба” у пракси увек прислушкује само по закону, има ли злоупотреба?

Да је могућност злоупотребе знатно редукована у последњих 15 година, сматра професор Андреја Савић, некадашњи први човек БИА.

Савић за „Политику” каже да је дошло до демократског плурализма, те да је питање поштовања законских предуслова максимално пооштрено.

„Примена мере тајног надзора комуникација одвија се у границама фер-плеја, уз поштовање начела законитости, за разлику од периода током деведесетих година 20. века. Такође, доста је урађено на увођењу цивилне контроле безбедносних служби кроз надлежне одборе у парламенту, омбудсмана, регулаторна тела, попут Агенције за борбу против корупције”, наводи наш саговорник.

На констатацију да су српске безбедносне службе управо током овог периода, између осталог, прислушкивале новинаре, на шта су указивала и новинарска удружења, Савић каже да он не би улазио у теорије завере. Сматра да има много спиновања која су политички мотивисана и каже да је питање да ли је и шта од тога доказано.

„Требало би имати задршку у тим стварима”, тврди Савић.

Упитан да ли је под телефонски број за који је добијено одобрење за примену прислушкивања могуће подвести још нечији број, а да се за то не сазна (што би била злоупотреба), Савић уверава да је то стриктно регулисано, а да би у супротном било кривично дело.

„За прислушкивање одређеног броја потребан је налог суда”, каже овај професор на Факултету за дипломатију и безбедност.

Могуће је да се догоди да се током примене тајног надзора комуникације према одређеној особи појави нека неидентификована особа у контактима с осумњиченим.

„Та особа се онда идентификује, али свакако мера није примењена према њему. То је резултат који се добија из одобрене мере према особи која је од интереса за безбедност. То је једина могућност да се неко неидентификован појави током прислушкивања”, закључује Савић.

Према ЗКП-у, прислушкивање или тајни надзор комуникације може да се примени према осумњиченом за кривична дела тешко убиство, отмица, дечја порнографија, разбојништво, изнуда, фалсификовање и прање новца, кривична дела у вези са злоупотребом службеног положаја, јавним набавкама, трговином наркотицима.

Прислушкивање, између осталог, може да се примени према осумњиченима за угрожавање независности и територијалне целине, напад на уставно уређење, диверзију, саботажу, шпијунажу, одавање државне тајне, трговину оружјем, осумњиченима за корупцију, трговину људима и у вези с кривичним делима рачунарске саботаже и преваре.

Само у изузетним ситуацијама може да се прислушкује особа за коју се сумња да припрема неко од кривичних дела. С тим што у том случају околности морају да буду такве да то не може да се открије, спречи или докаже на други начин.