Чекање у нојевој "љусци"

Шта да се чини када се догоди баксуз на путовању па између два лета мора да се чека шест сати? Целих шест и четврт – тачније. Унапред почиње презнојавање – где "утуцати" шест сати и четврт.
Опс, одмах следи исправка, зна се где, шетања нема, као ни избора: на терминалу. Блокираном простору из којег води само један излаз. А тај излаз се отвара само у време назначено на бординг карти, ни пре ни касније, и води право у авион.

Царински контролни пункт је пролаз у једном смеру, чистилиште после кога се улази у рај терминала – јер барем сте сигурни да нико поред вас нема бомбу у џепу, хладно или ватрено оружје.

Безбедна зона у којој се треба припремити на досађивање?

На неким местима да, али не и на новом терминалу аеродрома "Шарл де Гол". Најједноставније решење је оно којем прибегавају млади Американци. Они само легну на тепих, склупчају се и спавају. Понеки стави наочњаке да га не узнемирава светлост, неко се увуче у врећу, али углавном пруће се по чистом тепиху. Наравно да их службеници не опомињу да седе пристојно, као што је случај са онима који се изују у Јатовом авиону.

Корисници покретних рачунара имају кабине за прикључивање на струју и интернет, тако да рачунаре не морају да држе у крилу, што је иначе слика на већини аеродрома.

За 45 евра утроши се сат времена у отвореном мини спа центру. Путник "зајаше столицу" и лице загњури у топли пешкир – опуштен је потпуно, с омлитављеним рукама на којима вредне педикирке неуморно раде. Потом се премештају на његов вратни предео где му масирају мишиће уморне од седења. На крају следи третман лица. После овог спа опуштања, на лету преко Атлантика путник преседач спава као беба. Мање захтевни могу да се измасирају механичким путем – у столици која вибрира. Та услуга кошта 10 евра. (Колико пара толико масаже.)

Ово сребрно нојево јаје звано футуристички терминал има три спрата. На горњем је чекаоница с фотељама, на доњем ресторани, а на трећем тоалети. Можда треба поменути да су тоалети сензорски, а ресторани разних фела, од кинеских до француских, за пет и 30 евра по тањиру, од два до 10 евра по чаши вина.

Да би оправдала епитет футуристички, управа аеродрома дели новине бесплатно. Камаре "Монда", "Екипа", "Марке", и разних "Цајтунга" на слободном су режиму узимања. Заиста, намеће се питање – да ли је будућност оно када се новине буду давале џабе.

Осим свог лукс магазина, аеродром "Шарл де Гол" има и сопствену телевизију. Програм се емитује путем великих плазма екрана. Осим едукативних прилога о самом објекту и процедурама, пуштају се и цртани и други филмови.

Алеје фри-шопова нећемо ни спомињати, њих већ има посвуда.

Шест сати и четврт? Ко би рекао!? Док дланом о длан. Густина времена је чудна ствар.