Снагом ума против жеље за чоколадом

Зависност од чоколаде није измишљотина већ доказана научна чињеница. Истраживање школе психологије на универзитету Флиндерс у Аустралији доказало је да током конзумирања чоколаде тело доживљава задовољство и жељу која може да се упоредити са употребом дроге.

Оно што је интересантно за све који би желели да се ослободе ове врсте зависности јесте сазнање да је нова студија показала како је могуће да се победи жеља за овом „најслађом дрогом на свету” и то – уз помоћ снаге ума.

Према истраживањима ове аустралијске школе наш мозак може да контролише жељу за чоколадом. Проучавање овог феномена је у вези са „унетом теоријом жеље”. Она је такође крива што толико волимо да једемо.

Како она функционише? У почетку долази до „првобитне инвазије”, то се дешава када видимо храну и она почне да нас привлачи (није важно да ли је на столу, витрини или је видимо на слици).

Следећа фаза названа је „промишљене менталне слике”, и то је фаза у којој напросто упијамо храну и похрањујемо добијено задовољство у мозгу.

Научници су покушали да сазнају могу ли ова два процеса да се спрече. Како би то открили образовали су две групе жена: једна није могла да замисли живот без чоколаде али је желела да смањи њену потрошњу, а друга није признавала да има било какву зависност од овог слаткиша (у шта је, руку на срце, тешко поверовати).

Учеснице експеримента су контактирале међу собом, а научници су насумично тестирали технологије менталног утицаја, тачније снаге ума. Прва је когнитивна дезоријентација, трик који се користи када се мисао о чоколади први пут појави у вашој глави. Истраживачи су учесницима саветовали да одмах морају себи да скрене пажњу на нешто друго, а не да праве редослед звани „желим чоколаду – једем чоколаду!”

Друга техника је управљање сликом, то јест, када се јавља жудња да се једе чоколада морате да мислите о нечему што је далеко од вас и „предмета жудње”, на пример, о мору, или мирном шумском пропланку, пише Раша тудеј.

Сви који воле чоколаду знају да на речима ово звучи много лакше него што је у стварности. Истраживачи су након овог експеримента ипак успели да објасне како когнитивна дезоријентација помаже да се смањи жеља за чоколадом. Међутим, методологија управљања сликама била је ефикасна само у оној групи жена која је хтела да се ослободи од зависности.

Како би помогли људима да се изборе са зависношћу од чоколаде, научници им саветују да отклоне те „наметљиве мисли” чим се јави жеља за овим слаткишем, нарочито ако су гладни. То ће бити далеко ефикасније него ако се сачека да жеља добије снагу и замах, јер ће тада тешко моћи да јој се супротставе.