Ја (ни)сам супержена

Она је добра у послу којим се бави, увек тражи начине да постане боља и одржи корак са конкуренцијом. Код куће је перфектна куварица, брижна мајка и заводљива супруга. Изузетно води рачуна о свом изгледу у чему јој помажу редовни одласци у теретану, код фризера, маникира, педикира, масера. Арсенал прескупе козметике се подразумева. Има богат друштвени живот који подразумева изласке са пријатељима, курс страног језика, плес или можда јогу. То је жена новог миленијума. Звучи познато?
Окружење, медији, али и саме жене намећу себи овај опис као једини валидан, уколико желе да се осећају успешно. У последње време припаднице лепшег пола све више подлежу такозваном синдрому супержене, која мора непрестано да напредује, постиже бројне обавезе и изгледа апсолутно фантастично.

На тај начин ствара се додатан притисак постизања идеала "савршености" који је у реалности тешко одржив. Стално запослење нимало није лако наћи. Радни дани постају све дужи, а слободно време све краће. Незадовољне материјалном ситуацијом, собом и својим животом, многе жене не налазе мир ни у сопственом дому, јер их и ту, већ при повратку с посла, чека брдо обавеза: пеглање веша, прање посуђа, спремање ручка за сутрадан и, наравно, решавање једначина. Одлазак на починак често се завршава дилемом "колико је корњача бржа од зеца ако она крене три пута раније с циља…"

Психолози кажу да је потреба за перфекционизмом углавном одраз личног незадовољства, несигурности и последица поређења себе са другима. Управо тако долазимо до нечега што би могло да постане женски непријатељ број један – стрес. Он је постао незаобилазни део савременог живота и све више жена тврди да има утисак да не може да се избори са стресом. У једној анкети откривено је да 66 одсто жена старости од 19 до 29 година осећа да су под умереним или јаким стресом, 77 одсто је изјавило да нема довољно времена за себе, а чак 72 одсто је рекло да су под стресом и кад за то не постоји никакав видљиви разлог.

Клопка звана "савршеност"

– Проклетство данашње жене је нагон да буде савршена. Ирационална потреба да нема мане представља клопку која води деструкцији. Жена осећа непрестану принуду да мора да се докаже. На тај начин она не може да расте и напредује. Ако жели породицу и каријеру, схвата да је то скоро немогуће и да ће неко увек бити занемарен. То доводи до хроничног стреса – каже психолог Тијана Мандић. Према њеним речима, жене које стреме идеалу савршенства и себи не признају мане, не могу ни да их исправе, па западају у дубље психичке проблеме. У психотерапији препоручујемо поновно сагледавање приоритета и њихово разврставање – наглашава Тијана Мандић.

Како стрес функционише? Када сте под притиском почиње лучење хормона адреналина и кортизола. Они изазивају напетост у мишићима, убрзавају откуцаје срца и повећавају крвни притисак, држећи вас на опрезу. Када опасност прође, ваш организам престаје да лучи хормоне стреса и враћа се у нормално стање. Тачно је да мало стреса може да делује позитивно, зато што вас подстиче и активира. Међутим, ако сте хронично под стресом, ниво хормона остаје висок и то се може опасно одразити на ваше здравље. Најчешће физичке последице стреса су учестале главобоље, дехидратација, повишен крвни притисак, чир на желуцу, па чак и улазак у менопаузу раније него што је очекивано. Такође, стрес може изазвати и стварање лоших навика: неумереност у јелу, чешће конзумирање алкохола, пушење. Студије доводе стрес у везу са бројним психичким проблемима као што су депресија, инсомнија и поремећаји у исхрани. Стресне ситуације се често не могу избећи, али се зато може утицати на реакције према стресу. Дакле, оно што можете за почетак да урадите јесте да анализирате своје понашање када сте под притиском, јер вам то може помоћи да ситуацију сагледате из другог угла и схватите да следећи пут, можда, можете да поштедите и себе и околину излива неконтролисаних емоција.

Стално незадовољство собом

Јасмина Кнежевић-Тасић, психијатар, говори да жене стално балансирају између различитих улога тежећи да достигну савршенство. – Савршенство не постоји, па су оне континуирано незадовољне собом. Психолошка цена је осећај недостатности и губитак виђења сопствене вредности. Жене перфекционисти имају потребу за сталном контролом. Оне морају да науче да направе разлику између "довољно доброг" и "идеалног" – каже Јасмина Кнежевић-Тасић и додаје да је квалитативна разлика мала, али разлика у уложеном труду и енергији немерљива. "Важно је да се успостави равнотежа између рада и забаве и да жена има осећај да је задовољила своје базичне емоционалне потребе", поручује Јасмина Кнежевић-Тасић.