Ко се огрешио о хероје?

Март је добио име по римском богу рата, Марсу, а код Срба и других словенских народа називао се и сухи, брезен и летник, а на старословенском и дерикожа… Они гледаоци који без задржавања мењају ТВ канал уживали су ових дана у сликама првог дана пролећа, цвећа, лептирића, Младенаца…

Али, било је емисија и разговора пред камерама које нас терају да се замислимо. Документарац Слађане Зарић (уторак РТС 1 у 21.00) „Нико није рекао нећу” причао је о тројици пилота „мига-29” који су се винули у небо у сусрет НАТО авионима првих дана бомбардовања: о Иљи Аризанову, Зорану Радосављевићу и Слободану Перићу, који су, иако свесни техничке инфериорности и немоћи, кренули у судбоносни лет.

Мајор Аризанов оборен је изнад Дринице. Након катапултирања два дана се пробијао кроз УЧК кампове и албанска села, јео снег и смрзавао се а онда стигао на приштински аеродром када су већ сви веровали да није преживео.

Зоран Радосављевић и Слободан Перић оборени су 26. марта изнад територије БиХ. Радосављевић је погинуо. Није успео да заврши докторат на Саобраћајном факултету а у спомен на његову љубав ка небу и морској пучини његови другари из једриличарског клуба, који је он основао, одржавају регату Херцег Нови – Бигово. У овом документарно-играном филму о лету, обарању авиона, катапултирању и сусрету са наоружаним мештанима сељанима, који су били уверени да је падобранац НАТО пилот, у емисији је искрено и са дозом хумора причао Слободан Перић.

Али, на срамоту јавног сервиса гледаоци немарно, или грешком, свеједно је, некога из режије током емитовања нису могли да прочитају са телопа на крају емисије тужну напомену која даје друго светло на овај документарац снимљен 2008. У међувремену је Слободан Перић погинуо у саобраћајној несрећи а Иља Аризанов је преминуо од срчаног удара. Наслов који је дао Александар Тијанић „Нико није рекао нећу” пише на споменику на војном аеродрому у Батајници погинулим пилотима 1941. и 1999.

У среду 22. марта свет је обишла вест о терористичком нападу у Лондону а дан касније у „Тако стоје ствари” ( РТС 1) Наташа Миљковић је са др Радмилом Петровићем, епидемиологом разговарала о вариоли вери која се у марту 1972. појавила у Југославији и о којој је захваљујући вестима „Гласа Америке” цео свет знао 12 дана пре Југовића. Чињеница да се и дан-данас не зна тачно одакле је опака болест стигла, а први пацијенти су лечени од алергије. По званичној верзији носилац вируса је био Ибрахим Коки који је био на хаџилуку у Ирану, али др Петровић каже да се не може искључити ни биолошки рат јер се такве епидемије називају и „атомском бомбом сиромашних”. За њих је довољан паклени план и соба пет са пет. Сматра се да је вариола вера искорењена, али смо у овом прилогу сазнали да се НАТО војници, а вероватно и неки други, вакцинишу против ове болести… Март – месец сећања и опомена!