Ивановићевој две награде

Традиционално, док се одржава велики тениски турнир у Мајамију и у мушкој и у женској конкуренцији, признања су добиле и најбоље тенисерке у прошлој години. Ани Ивановић су додељене две награде – за играчицу која је највише напредовала и признање за најпримереније понашање које носи име по аустралијској тенисерки Карен Кранцке (1946-1977), преминулој од срчаног удара.

Награду за напредак године Ивановићева је добила и за 2005. године, а прошле Јелена Јанковић. Њу додељују светски медији специјализовани за тенис, а Ивановићева је, по њиховом мишљењу, засенила конкуренте Јанковићеву, Рускињу Ану Чакветадзе и Словакињу Данијелу Хантухову. О признању за фер-плеј гласају саме тенисерке. Због тога јој је њихова одлука посебно драга.

– Увек је велико задовољство освојити неку награду, али ми признање за најпримереније понашање причињава посебну срећу, јер су ми га доделиле играчице против којих се, заправо, такмичим. Захваљујем свима који су гласали за мене за обе награде, – рекла је Ивановићева, победник прошлонедаљног великог турнира у Индијен Велсу, која бије битку и да постане прва тенисерка која је том трофеју придодала титулу из Мајамија после Белгијанке Ким Клајстерс 2005.

Остале награде су припале Белгијанки Жистин Енен (најбоља тенисерка), Кари Блек из Зимбабвеа и Јужноафриканки Лизел Хубер, која сада игра под америчким држављанством (најбољи дубл), Американки Линдзи Девенпорт (повратак године) и Мађарици Агнеш Савај (откриће године). Хуберовој је одато признање и за делатност ван терена.  

Главни човек Женског тениског удружења (ВТА) Лари Скот овако је прокоментарисао то што је Ивановићева двоструко награђена:

– То је њен фантастичан успех, јер је због игре и понашања на терену и ван њега оставила јак утисак и код медија и код својих супарница, – рекао је Скот.

Признање за напредак године вероватно има највећу вредност после награде за најбољег играча односно играчицу. Оно је код тенисера другу сезону узастопце додељено Новаку Ђоковићу. Уколико кажемо да је Ененова лане заиста била неприкосновена, а да је признање за најбољег тенисера године и четврти пут узастопно заслужено припало Швајцарцу Рожеу Федереру, првом „рекету” света, онда је сасвим јасно да су наше тениске узданице оставиле тек нешто плићи траг у прошлој сезони од њих двоје. До српског тениског бума, свет није могао да остане равнодушан још само на подвиге Југословенке Монике Селеш која је награду за напредак године добила за 1990, а за најбољу играчицу је проглашена 1991. и 1992.