Нова капија Африке у Дахли

Од нашег специјалног извештача

Дахла, Мароко – „Африком данас руководи нова генерација прагматичних лидера, неоптерећених застарелим идеологијама”, поручио је ових дана марокански краљ Мухамед Шести учесницима Кран Монтана форума о Африци, одржаном у Дахли, усамљеној атлантској вароши на око 1.500 километара јужно од Казабланке.

Како нова генерација афричких лидера види будућност континента истовремено пребогатог ресурсима и убедљиво најсиромашнијег краја света? Да укрсти мишљења нове генерације лидера Црног континента и других, престижна швајцарска невладина организација Кран Монтана форум (КМФ) организовала је – под високим патронатом мароканског суверена – трећи пут заредом међународни скуп у једином урбаном насељу најјужније провинције краљевине на граници са Мауританијом.

Дахла – центар провинције Уед Едахаб, са око 60.000 становника – место је дуге и симболичне историје збивања у региону који заузима петину укупне територије краљевине. Наиме, у том месту, шпански диктатор генерал Франциско Франко изградио је шездесетих година прошлог века први аеродром на крајњем западу Сахаре, да би 1967. године генерал Гомез де Салазар управо из Дахле (ондашње Виља Сиснерос) са трупама коначно напустио територију „Шпанске Сахаре”. Марокански краљ Мухамед Шести је почетком прошле године затражио од мисије УН да се у року од 72 сата повуче из Дахле, због једне несмотрене процене бившег генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Избор Дахле за место трећег окупљања КМФ о Африци, овог пута са преко 1.000 учесника, из стотинак држава појаснио је оснивач те организације амбасадор Жан-Пол Картерон.

„Мароко је стабилна и безбедна земља. Марокански краљ Мухамед Шести има свеобухватну визију модерног развоја земље, њеног блиског повезивања са осталим државама Африке и чврстог јачања сарадње југ-југ. Да Мароко није пре четрдесетак година преузео ове територије од Шпаније, овде би сада била Исламска држава, такозвани Даеш. У почетку место у коме су постојали само песак, море и сунце, Дахла је данас град у зони великог привредног потенцијала, сусрета култура и обичаја који чврсто налази своје место на глобалној политичкој и економској мапи, место нове капије Марока и Африке и лабораторија будућег развоја на континенту”, Жан-Пол Картерон, почасни председник и оснивач КМФ изјавио је на конференцији за штампу по завршетку скупа у региону који је „Њујорк тајмс” 2012. године прогласио једном од најлепших туристичких дестинација на свету.

У жижи интересовања глобалних стратега свесних убрзаних промена текућег међународног поретка, Африка је у Дахли стављена под лупу уз два питања: како Црни континент планира да оствари стабилност, кохезију и солидарност у изградњи одрживог развоја и каква је структурна улога Марока у том процесу?

„Мароко верује да Африка има капацитете да се носи са изазовима са којима се суочава и да, захваљујући својим огромним природним и људским ресурсима, обезбеди одрживи развој за своје народе. Остварење афричке ренесансе зависи ипак од тога колико поверења имамо у себе, у своје потенцијале и начине на које их користимо у оквиру сарадње југ-југ”, истакао је, између осталог, марокански краљ Мухамед Шести у поруци коју је у Дахли прочитао његов изасланик.

Но да ли ће самопоуздање Африци бити довољно да се учврсти на стази одрживог развоја по мери својих народа, у свету који „иде уназад и све више је себичан, како је у Дахли описао Филип Дуст-Блази, специјални саветник генералног секретара УН? Тим поводом, учесници КМФ у Дахли имали су веома подељена мишљења у низу бројних дебата иза којих, према традицији форума, не остају писани извештаји организатора.

„Богатији део света данас је у проблемима које не уме више сам да реши, али то не смањује његову одговорност у искорењивању сиромаштва у Африци”, оценио је Дуст-Блази.

Африка неће моћи да заузме место у свету које сматра да јој припада, уколико се унутар континента не уједини и не зближи. Црни континент могао би себе да прехрани, јер има све што јој је за то неопходно, могао би и да обнови некадашњу трговинску морнарицу затучену глобализацијом крајем прошлог века, изгради брзе пруге као други, умео да израчуна реалну вредност својих стратешких сировина и постане сама себи свој ослонац – закључили су експерти и лидери, учесници недавних дебата у Дахли.

Као трећи светски извозник у Африци (после Јужноаричке Републике и Египта), Мароко има данас велике развојне планове са Африком где тренутно усмерава 85 одсто директних страних инвестиција.

Историјски повратак Марока свом природном и легитимном месту у Афричкој унији, неповратни је избор, на стази солидарности, мира и јединства међу афричким народима, истакао је краљ Мухамед Шести у поруци КМФ у Дахли.

„Мароко је спреман да консолидује безбедност и стабилност широм континента. Отуд допринос мировним мисијама УН, учешће у преговорима за мирно решење конфликата и сарадња у борби против тероризма. Са осталим афричким државама Мароко такође дели искуство на верском плану које је засновано на промоцији умереног ислама и борби против радикализма... На служби интересима континенту, Мароко ипак неће одустати од одбране својих узвишених интереса, нарочито националног јединства и територијалног интегритета... У том светлу, регион Мароканске Сахаре и посебно Дахла играју посебну улогу као историјска платформа повезивања Марока и Африке.”

Велики новац је у Дахли, госпођа Латифа, сувласник грађевинске фирме у вароши, каже за „Политику” током ручка у Конгресној палати.

Дахла је иначе, центар уносне индустрије прераде рибе, које у овом региону Атлантика има „можда највише на свету”, наводе званични бедекери. На око 70 километара северно од Дахле, у међувремену, ускоро почиње изградња велике луке на Атлантику. Баш ту негде у околини, нафташка фирма Космос из Тексаса од 2015. испитује потенцијална налазишта нафте.