Важно је трчати

Светски тркачки покрет у чијем је средишту маратонско трчање из године у годину стиче нове десетине хиљада присталица од којих многи трче за своју душу мимо свих институционалних облика организовања, тако да је немогуће тачно проценити његову садашњу величину. Чак ни Међународно удружење маратона и уличних трка (АИМС) не може да повеже читаву тркачку популацију иако окупља организаторе више од 400 тркачких манифестација, јер се оне одржавају у тек нешто више од 100 земаља. А то је само око половине данашњих земаља и територија…

Основни циљ АИМС је развој и промоција трчања у све тешњој сарадњи с Међународном асоцијацијом атлетских федерација (ИААФ) кроз размену информација и знања међу својим члановима, а истим тим у Србији бави се предузеће Београдски маратон д. о. о. које ће 22. априла 30. пут организовати Београдски маратон. Због тога организација манифестације која садржи маратонску трку (42.195 м), полумаратонску трку (21.097,5 м) и Трку задовољства (5 км), па ни његова увертира Дечији маратон нису једине активности Београдског маратона.

– Од почетка наших активности, од 1989. године када је у Београд први пут дошао оснивач и директор Њујоршког маратона Фред Либоу да би с нама поделио своје знање и страст према маратонском трчању, ми се трудимо да промовишемо трчање и здрав стил живота међу припадницима свих старосних категорија кроз континуирану едукацију деце, омладине и одраслих, подједнако обраћајући пажњу на рекреативно и такмичарско трчање. Тиме желимо да што више допринесемо стратешким циљевима развоја спорта у Србији, промоцији Београда и Србије и да пружимо подршку врхунским спортистима – каже Дејан Николић, директор Београдског маратона.

Последњих година овај део активности поверен је Тркачко-рекреативном клубу Београдског маратона која окупља све више рекреативаца, од почетника до већ искусних маратонаца и образује их теоријски и практично.

– У сарадњи са референтним државним и приватним образовним и здравственим институцијама и установама и ангажовањем врхунских предавача из земље и иностранства кроз савремене теоријске поставке и актуелне примере из праксе, нашим члановима и свим заинтересованима омогућавамо да стекну знања и искуства о контроли и праћењу здравственог стања и исхрани, дозирању оптерећења у тренажном процесу и на тркама, психолошкој припреми за трку и избору одговарајуће тактике и опреме за трчање, о замору, одмору и опоравку после тренинга и учествовања на такмичењима. Кроз „Јавне часове” организујемо тренажни програм припрема, као примењени део едукације заинтересованих грађана за учешће у некој од трка на Београдском маратону, као и на сличним другим манифестацијама – објашњава директор Београдског маратона.

Најревноснији међу учесницима предстојећег 30. београдског маратона у недељу били су на четвртом јавном тренингу, а већ се занимају и за предстојеће стручне трибине заказане за 19, 20. и 21. април.

– Трибине организујемо заједно с Високом спортском и здравственом школом, водиће их професор др Бранко Бошковић и сам успешан маратонац и тренер, за медицински аспект задужен је професор др Горан Рађен из „МедиГруп” уједно и медицински директор Београдског маратона, а посебно задовољство имам што могу да најавим да ће међу петнаестак реномираних стручњака за маратонско трчање и све што оно подразумева бити и олимпијски шампион у маратону из Атине 2004. године Стефано Балдини, који ће предавањем „Искуства врхунског атлетичара дугопругаша у тренингу и на тркама” закључити овогодишњу трибину.

Сва предавања одржаће се у Дому омладине Београда, 19. априла трајаће од 16 до 20 часова, 20. априла од 10 до 18 и 21. априла од 16 до 20 часова. Теме и имена предавача заинтересовани могу да нађу на интернет сајту Београдског маратона.