Убица из наше улице

Овог лета потресла су нас два тешка злочина као део ширег таласа насиља којем је наше друштво изложено последњих деценија. Реч је о вишеструком убиству у Неготинској крајини и стравичном злочину у Новим Бановцима.
Шта је заједничко овим догађајима? Погледајмо најновији од њих – стравична убиства у Новим Бановцима. Иако не располажемо многим подацима, размотримо чињенице које су јавности доступне. У Дунаву поред Нових Бановаца пронађена су обезглављена тела једне одрасле особе и детета, при том су детету били одсечени сви удови , а одраслом обе руке. Ухапшен је младић код кога су убијени, ујак и сестрић, били у посети. У кући у којој је извршен злочин пронађена је литература, према полицијским изворима, о канибализму, вештичарењу, сатанизму. Поменуте су речи као што су "секта", "ритуално убиство", "наркоманија" – комшије верују да је убица био наркоман. Зна се за жртву, одраслу, да се лечила од наркоманије. Кажу и да је осумњичени био чудан, прек, да су имали сукобе са њим и да је полиција неколико пута интервенисала. Полицијски стручњак је изјавио да је убиство било ритуално и "плански" урађено.

Да пођемо од начина извршења дела. Убиства са комадањем тела су карактеристика убистава која извршавају схизофрене особе. Идеја да је убиство извршено као део неког ритуала и плански, не означава некакав предумишљај. Није познато која би то религија имала обред у коме се тело жртвоване особе, да ли можемо тако рећи, комада на начин на који је то учинио убица. Нити се види сврха овог вишка бруталности у злочину са неким другим, а не схизофреним, мотивом. Ако је убиство и извршено на неки начин ритуално, то је псеудоритуал, један ред радњи које је предузео поремећени ум.

Претпоставка да је починилац убиства припадник секте заслужује осврт. У кући осумњиченог полиција је пронашла сатанистичку литературу, књиге о вештицама и Дракули. Видела је и један импровизовани олтар. Ваља рећи да припадати некој вери, па и секти, значи делити иста уверења са другим припадницима те вере. Само повезивање са другима је за усамљене терапеутско. У случају злочина у Новим Бановцима, имамо податак о човеку који се није дружио, био је чудан, читао је литературу са бизарним садржајима. Нажалост, није имао способност да се повеже са другима, макар и у секти. То би га, наиме, спасло од западања у стања усамљености и болесних фантазија.

Већина људи у нашој средини склона је да верује да су секте, као и наркоманија, извор сваког зла. Треба рећи да сектама припадају људи са тзв. нормалном психологијом и да тек мањина показује психопатолошке поремећаје. Тако је и код припадника признатих религија и код атеиста. Помињање секте оповргава и изјава једног Бановчанина да у Бановцима сви знају шта ко ради, а да је осумњичени био "некако индивидуалан". За секту није довољан један "некако индивидуалан" припадник, него мноштво верника које везује религијска идеја.

Помињање наркоманије изгледа да, као и помињање секте, више потиче из предрасудног мишљења својственог нашој средини. Као, сви наркомани су зли, болесни, убијају, краду. За љубав истине, ваља рећи да појединци под дејством халуциногених дрога могу починити бруталне злочине. Много је чешће, међутим, да сами настрадају под утицајем халуцинација. Такође, за убијање других и њихово комадање потребна је и прецизно усмерена мржња и физичка снага. Халуциногене дроге не дају могућност такве усмерености. Под утицајем оваквих дрога, људи могу бити деструктивни, али делују хаотично, тешко да могу да делују тако усмерено као што је овде био случај. Оваква усмереност према циљу је могућа , међутим, код суманутих особа.

Кад додамо да су грађани Бановаца видели осумњиченог као чудног, преког, човека са којим су имали сукобе у којима је и полиција морала да интервенише, ако знамо да је живео сам, да му је отац умро, а мајка живи у Немачкој, где је и сам живео, добијамо слику неприлагођеног, усамљеног човека без породичне топлине и пријатеља.

Овде долазимо до питања како је могуће да међу нама живе разни чудаци, болесници , наркомани, секташи и убице а да ми то не видимо.

Сами Новобановчани су већ дали одговор на то питање. Они су видели да је осумњичени чудан, усамљен, знали су да живи без породице, сумњали су да се дрогира , помишљали су да је члан неке секте. Све што су видели толико је различито од њих самих. И шта су предузели? Ништа. Нису ни сматрали да треба нешто да предузму. С једне стране, то је добро, јер су развили толеранцију према различитостима. С друге, то није добро јер нису препознали да у чудном понашању лежи клица деструкције која је довела до извршења два убиства.

Овде се појављује паралела са случајем масовног убице из околине Неготина. Да подсетимо, то је човек који је убио деветоро људи и двоје ранио јер је веровао да је под утицајем влашке магије. После тог злочина, упитали смо се ко је убица, одакле му оружје. И сазнали да убица има предисторију психијатријског лечења и честих сукоба са околином. Чак се једном потукао са земљацима у аутобусу између Беча и Београда , па је тада одведен у психијатријску болницу.

У случају убице из Јабуковца затајила је елементарна самозаштита грађана који су олако допустили да психички нестабилна особа поседује оружје , а затајила је и његова породица не успевши да му пружи емоционалну топлину. У случају убистава у Новим Бановцима, породица као инстанца је била инактивирана, а шира заједница неупућена и неспремна. Здравствена служба може да делује кад већ има контакт са оболелим. За то јој је потребна сарадња породице.

Ако нема породице, ко ће упозорити да је један члан друштва потенцијално опасан, можда болестан? Верујем да би центри за социјални рад могли овде одиграти важну улогу. Просто би требало да имају увид у животе породица и појединаца у једној заједници. И онда би могли да алармирају полицију и здравствену службу. Мислим да увођење насиља у породици у кривични закон даје широке могућности за превентивно деловање.

Да закључим. Усамљене и различите никако не треба препустити самима себи. Један усамљени више, једна породица мање. Друштво је на губитку. У усамљености се развијају девијантна понашања, а она воде ка болести и злочину. Прво треба улагати у здравље породице, њено биолошко, психичко и социјално благостање. Здрава породица треба да представља стуб који ће омогућити интегрисање система који чине породица, шира заједница, просвета и здравство. Кад кренемо путем овакве интеграције, онда ће нам се злочини какви су нас потресали овог лета ређе дешавати.

Неуропсихијатар, судски вештак