Дрљача, Рембрант и Ојданић

Телевизије су нас навикле да гледамо једна те иста лица, посебно оне који увек имају ваљан разлог да се појаве и похвале свој нови филм, представу, књигу, спот или, сада већ најчешће и најгорљивије – путујуће лаке позоришне комаде у приватној продукцији.

И онда се у „Аутопортрету” (понедељак, РТС 1 у 23.15) појави Драган Мићановић који као да је отворио неки невидљиви прозор и пустио да уђе ваздух који мирише на мир, таленат, пристојност, скромност, речитост, искреност…

Говорио је о првим глумачким корацима, каријери, годинама проведеним у Лондону и раду у Глоуб театру, потреби да се врати кући… Његова пријатељица, глумица Анита Манчић рече у емисији „Мићко, фино васпитано чељаде!”.

Да којим чудним случајем јавни сервис у среду није емитовао ништа друго осим „Породичне оазе грађанске Србије: Породица Павловић” (Други програм, 18.20 и „Арт трилере” РТС 2, 21.45), многи би гледаоци били сасвим задовољни.

Балкан је такво место да би историјат сваке наше породице могао да послужи као предложак за причу, књигу или филм, питање је само колико је среће или туге уткано у њену судбину. Али, у среду смо видели сагу о шест генерација дорћолске фамилије правника, дипломата, преводилаца, уметника, конзерватора, историчара, дародаваца. Коста Павловић, окружни начелник и први градоначелник ослобођеног Ниша, подигао је 1882. кућу у Господар Јевремовој улици, која је постала место сусрета грађанске уметничке, политичке и интелектуалне елите Србије.

Њихов син Стеван, правник, дипломата, преводилац, био је помоћник министра спољних послова, носилац звезде Легије части…

И унук Коста је био дипломата, књижевник, историчар, шеф Славистичке библиотеке Универзитета у Кембриџу а унука Лепосава Бела, академски сликар професор француског језика, преводилац, лектор у САНУ. Унук Добросав Бојко, био је први докторант Архитектонског факултета у Београду, конзерватор, носилац ордена Св. Саве, виолиниста и певач у хору „Обилић”.

Павловићи никада нису напуштали свој дом и тек 2003. године успевају да поврате пуно власништво над својом кућом и у обновљеном простору Јевремове 39, оснивају Културни центар – Дом породице, о чему је у емисији говорио архитекта Ђорђе Павловић, праунук Косте Павловића, а занимљива прича је била пропраћена сјајним фотографијама са почетка 20. века.

Седма емисија „Арт трилера” аутора Миодрага Ћертића на динамичан документаристички начин описала је пљачку музеја „Изабела Стјуарт-Гарднер” у Бостону у којој су до данас непознати лопови, украли слике Рембранта, Вермера, Дегаа… вредне преко пола милијарде долара.

Лов за овим уметничким делима траје већ 27 година и на снази је награда коју је расписао ФБИ који за информацију о томе где се налазе нестала дела, нуди пет милиона долара.

Истовремено, док се емитовала ова интригантна прича, на Пинку се одвијао „Папарацо лов”, а један од сегмената је била потера за информацијом „Шта крка Бора Дрљача?” а на Хепију је распомамљеним учесницима ријалитија „Парови” певао Ера Ојданић. Неколико минута касније појавила се информација о гледаности: Пинк рејтинг 20, Хепи 6, РТС Други програм –1! Бора и Ера начисто изгазише Рембранта!