Шпановићева и Колашинац већ имају норме за Лондон

Боље личне рекорде од норми које је Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ) одредила за Светско првенство у Лондону (4-13. август) има 14 наших атлетичара и атлетичарки. То су Ивана Шпановић (даљ), Асмир Колашинац (кугла), Михаил Дудаш (десетобој), Емир Бекрић (400 м препоне), Татјана Мирковић (копље), Оливера Јевтић и Ана Суботић (маратон), Амела Терзић (800 и 1.500 м) Драгана Томашевић (диск), Милан Ристић (110 м препоне), Тамара Салашки (400 м), Предраг Филиповић (20 и 50 км ходање) Владимир Савановић (50 км ходање), Ненад Филиповић (50 км ходање), али то не значи да ће сви они и ове сезоне успети да надмаше задате резултате, као и неко од осталих неће успети да поправи лични рекорд и избори пут за Лондон.

У овом тренутку сигурно је само да ће на Олимпијском стадиону у Лондону на светском шампионату наступати Ивана Шпановић и Асмир Колашинац. Они су зимус на такмичењима у дворани надмашили норме за скок у даљ, односно куглу.

Шпановићева је норму за Лондон (6,75 м) испунила на сваком од такмичења на којем је наступила ове зиме. Најбољи скок остварила је у финалу Европског првенства у дворани у Београду када је поставила апсолутни лични рекорд с 7,24 м. Најбољи резултат на отвореном, подсетимо, постигла је прошлог лета на Теразијама скочивши 7,10 м, а најдужи скок на светским шампионатима извела је на прошлом првенству у Пекингу 2015. када је скоком од 7,01 м освојила бронзану медаљу.

Колашинац је пут у Лондон обезбедио зимус хицем од 20,87 м, али као и Шпановићева сигурно ће до 23. јула када је последњи рок за испуњавање норми још много пута бацити куглу даље од тражених 20,50 м. Његов лични рекорд је 21,58 из 2015. а прошле сезоне најдаље је бацио куглу у Сенти и Загребу – по 20,96 м. Последња сезона када је бацио мање од актуелне норме била му је још 2010. када је његов најбољи резултат био 20,38 м.

Пут у Лондон смеши се и Михаилу Дудашу. Норма је 8.100 бодова, његов лични рекорд из 2013. је 8.275, а прошле сезоне сакупио је у десетобоју 8.174 бода.

Најдужи стаж у нормама ИААФ за велика такмичења има маратонка Оливера Јевтић, која је од личног рекорда (2:25,23) из Ротердама 2003. сваке године до прошле била боља од њих. Прошле године трчала је само један маратон  - на Олимпијским играма у Рију, али га није завршила. Међутим њен најбољи прошлогодишњи полумаратон из октобра у Подгорици (1:12,25) казује да је за њу тражених 2:45,00 лако достижно. То важи и за Ану Суботић која се вратила тренинзима, пошто је због медицинских испитивања пропустила наступ у Рију. Суботићева (лични рекорд 2:36,14) је сваке сезоне од 2011. била боља од 2:45,00, а прошле сезоне имала је 2:36,51.

Амела Терзић једина од наших атлетичарки има боље личне рекорде од ИААФ норми у две дисциплине – 1:59,90 на 800 и 4:04,77 на 1.500 м, а оба је постигла 2015. И прошле сезоне Терзићева је била бржа од норми (2:00,99 и 4:05,53) и не би требало сумњати да ће тако бити и ове сезоне.

То важи и за олимпијце Милана Ристића (110 м препоне, прошлогодишњи рекорд 13,39), Тамару Салашки (400 м, прошлогодишњи рекорд 51,89) и ходаче Владимира Савановића (50 км: 3:59,11 из 2015), Предрага Филиповића (20 км: 1:21,50 из 2003; 50 км: 3:57,22 из 2010) и Ненада Филиповића (50 км: 3:59,11 из 2011). Браћа близанци Предраг и Ненад Филиповић бољи од садашње норме на 50 км били 2015. када су обезбедили наступ у Рију али су тада били много, много спорији, а против њих је чињеница да ће ове године прославити 39. рођендан.

И Драгана Томашевић (лични рекорд 63,63 м из 2006) је последњи пут бацила даље од тражених 61,20 м. Прошле сезоне најбољи хитац јој је био дуг 60,51 м, међутим на Зимском купу Европе 12. марта бацила је диск 59,60 м и то јој обећава успех у лову на норму.

С великом пажњом очекује се повратак на међународну сцену двоје трофејних атлетичара. То су Емир Бекрић, европски вицешампион 1912, и освајач бронзе на светском првенству 2013. на 400 м препоне и Татјана Мирковић, коју већина љубитеља атлетике препознаје по девојачком презимену Јелача, вицешампионка Европе у бацању копља из 2014.

Бекрић се две последње сезоне није такмичио већ се лечио од повреда, а његов лични рекорд од 48,05  секунди је далеко испод тражене норме. Бекрић од јесенас тренира с познатим чешким стручњаком Далибором Купком и његов повратак великим такмичењима не би био изненађење. То важи и за Татјану Мирковић, која је 2015. пропустила због порођаја, а прошле сезоне није имала довољно времена да се врати некадашњим даљинама. А оне нису мале, лични рекорд јој је 64,21 м, готово три метра изнад ИААФ норме.

Међу онима који још нису досегли ниво тражених норми, али од којих се то очекује пре или касније, издвајају се скакачи удаљ Лазар Анић (7,98 м) и Немања Јованчевић (7,92 м), Милош Раовић чији је лични рекорд на 400 м 45,96 и Ведран Самац (80,90 м), који ће ове сезоне покушати да с новим тренером Драгишом Ђорђићем оствари норму за учешће на Светском првенству…