Имамо савет за родитеље, не дајте децу у водитеље

Када су давне 1973. године у шоу програму „Образ уз образ” Милена Дравић и Драган Николић угостили тада најпопуларнија телевизијска лица Ју простора Мићу Орловића, Хелгу Влаховић, Оливера Млакара и Љубу Јелчића, који су отпевали сонг Војкана Борисављевића „Имамо савет за родитеље, не дајте децу у водитеље”, нико наслов није схватао озбиљно, верујући да та професија има само бројне предности.

А онда су дошла ова модерна времена у којима новинари и водитељи емисија на РТС-у, посебно оних из културе, на пример „Културни центар”, не седе, него стоје – и поменути савет је добио смисао а посао пред камерама захтева и добру физичку кондицију. Кад се томе дода и савремена редитељска естетика те емисије у којој новинаре, док говоре, снима камера испред али и она са стране, што ваљда говори о доброј техничкој опремљености јавног сервиса, то на гледаоце делује деконцентрирајуће, посебно што смо пре овог уметничког израза, у сличним ситуацијама углас говорили „не зна која га камера снима!”. Сада смо научили, није грешка, него намера!

Са друге стране, има и оних водитеља којима су услови за рад неупоредиво лакши. На пример, Ради Раденовић у ноћном програму који се зове „Рада сам” за који је ауторка концепта Сања Маринковић објаснила да је осмишљен за савремене Пепељуге. Јер, битан део сценографије чини велики кревет на који водитељка током емисије легне заједно са једним или два госта, па то више личи на Трнову Ружицу него на Пепељугу.

Руку на срце, на телевизији је одавно све већ виђено и мала је шанса да ће неко смислити нешто потпуно оригинално.

Вести, путописи, серије, спорт, ток шоу, ријалити и таленат шоу програми чине програм и наших и светских ТВ кућа. Разлика је само у томе колико се новца уложи у продукцију и ауторе а код ток шоу програма колика је специфична тежина гостију и каква им питања поставља домаћин. Гости у свету имају привилегију да их гледају милиони људи који ће купити карту за њихов нови филм и гледати серију или купити књигу а код нас, са Пинка, оду руку пуних поклона или пуног стомака, уколико су гостовали код Лее Киш-Јокић.

Принцип је исти, све су остале нијансе, што би рекао Ђорђе Балашевић. У ријалити сегменту „Карпул караоке” у оквиру „Лејт, лејт најт шоуа” који на америчкој телевизији Си-Би-Ес води Џејмс Корден, британски глумац, комичар, писац и продуцент, у ауту су са њим певали Адел, Мишел Обама, Викторија Бекам... А код нас се људи без професије или фолкери, који су постали зависници од камера и хонорара који добијају од телевизија, месецима у ријалитију свађају, бију, чупају и псују...

Гледаоци у нашој земљи у просеку проведу по пет сати испред екрана и тиме су, у свету, у самом врху ранг-листе заљубљеника у телевизију, истовремено по истраживању Светске здравствене организације за 2017, од депресије пати сваки двадесети становник Србије, што је више од светског просека. Случајност или...?