Смиривање берзе

На берзанска збивања у региону, па и у Србији, знатно више од домаћих политичких потреса делују глобална догађања, сматра генерални директор Београдске берзе Гордана Достанић, која, у изјави за наш лист, подсећа на то да су већ месецима све берзе у региону на низбрдици трпећи својеврсни „цунами” с епицентром у америчкој економији чији таласи се преливају преко државних граница.

Уласком страних портфолио инвеститора – инвестиционих и пензионих фондова и српско тржиште капитала је постало осетљивије за кретања на светским тржиштима. Странци су неколико година уназад доминирали на домаћем тржишту капитала, тако да се њиховапривремена инвестициона хибернација неминовно одражава на понуду и тражњу, тим пре што је српска берза плитка, а на њеном званичном тржишту, Листингу А, промећу се акције свега три компаније.

Уз то, на берзи се још чекају акције „блу чип” компанија попут Телекома, ЕПС-а, НИС-а, као и разнолике државне хартије, попут муниципалних или обвезница за попуну буџетске касе.

Ваља подсетити на чињеницу да су на ванберзанском тржишту Београдске берзе искључиво предузећа из процеса приватизације која су ту доспела под притиском Закона о приватизацији, подсећа Достанићева.

Криза владе и парламентарни избори заказани за 11. мај у други план су бацили поделу бесплатних акција и сем ранијих најава званичника да би крајем ове године на берзи требалода се премијерно појаве акције Телекома нема никаквих новијих вести које би подстакле инвеститоре да на време заузму „чеку” на тржишту припремајући се за тај тренутак, каже наша саговорница.

Имајући у виду чињеницу да очување поверења инвеститора или њихово повлачење има повратан утицај на ликвидност тржишта, развој и неговање тог поверења требало би да буде један од главних циљева државе која жели да развија тржиште капитала и привлачење свежег новца за развој привреде.

Позитиван је сигнал да се. упркос смањеном учешћу у промету, нико од постојећих страних инвеститораније потпуно повукао с тржишта, али су многи „препаковали” своје портфеље, укључујући у већем проценту него раније обвезнице старе штедње, на пример, оне које имају принос од шест до осам одсто на годину.

Не треба заборавити ни на чињеницу да је лане, у време кад је Србија, исто као сад, имала техничку владу, из које се тад повукао Г 17, а преговори са ЕУ били прекинути, берза најбоље стајала и да су се цене винуле у небеса, погуравши индекс најликвиднијих акција увис за малтене 100 процената.

Показало се да је то био економски неутемељен раст због чега је од јуна прошле године кренула корекција која траје и данас.

Ипак, јавно објављивање пословних резултата компанија као да је унело мало оптимизма и уравнотеженијег кретања на тржишту, стабилизацију индекса, односно њихову смањену флуктуацију, а довеле су и до опоравка цена појединих хартија добрих предузећа, каже Достанићева.

По њеним речима, то би могло да привуче постојеће инвеститоре да више улажу у такве хартије, али је могуће и да неки већи инвеститори, који су тренутно у посматрачкој улози, након парламентарних избора уђу на српско тржиште капитала.