Америчка криза руши берзе у региону

Премда земље у региону југоисточне Европе, којима припада и Србија, од почетка године нису биле суочене с узаврелим политичким проблемима какви су председнички избори, косметски Гордијев чвор, криза владе, која је иницирала ванредне парламентарне изборе, на највећем броју берзи су индекси акција, као показатељи тренда кретања цена, од почетка године далеко више изгубили на вредности од индекса најликвиднијих српских акција Belex15 и композитног индекса 100 акција Belexline.

Према подацима од 27. марта, најизраженија негативна корекција забележена је на берзи у Сарајеву, где је SASX-10 изгубио 34,6 одсто вредности.

Индекс Загребачке берзе CROBEX спустио се од почетка године са 5.245,58 на 3.894,56 индексних поена, што представља пад од 25,7 одсто.

Негативна корекција захватила је и берзе земаља које уживају статус члана Европске уније. Наиме, словеначки берзански индекс SBI20 у наведеном периоду изгубио је 22,36 одсто вредности, бугарски SOFIX бележи пад од 27,65 одсто, док је на берзи у Будимпешти забележен нешто блажи силазни тренд од 16,52 одсто.

За то време Белеx15 је пао за 22,7 одсто, док општи индекс Београдске берзе бележи пад од 18,07 одсто.

Поједини аналитичари указују на појачан опрез инвеститора због високе волативности на тржишту, што смањује промет, у којем се учестало смењују позитивни и негативни утицаји, због чега берзански индекси из дана у дан мењају смер и боју – од зелене у црвену и обрнуто.

Очигледно је да за неколико промета и берзанских индекса у региону постоји заједнички узрок, који је јачи од унутрашњих политичких прилика и кризе, каква постоји у Србији, где су многи политикантски усмерени аналитичари прибегли уобичајеном објашњењу да је за све што се дешава крива радикалска „бабарога“, односно страх од евентуалне превласти „недемократске и антиевропске опције“.

Епицентар актуелних потреса на тржиштима капитала у региону јесте криза америчког тржишта ризичних хипотекарних обвезница која је проузроковала глобалну кредитну кризу и водећу светску економију довела до ивице рецесије.

У таквој ситуацији инвеститори су почели да се ослобађају ризичних хартија и окренули се стратешким производима, какви су нафта, злато и други метали, задржавши позиције само у сигурним папирима на развијеним тржиштима.

Током прошле седмице дошло је до извесног смиривања негативних кретања на америчком финансијском тржишту, што је довело до пораста индекса на светским тржиштима капитала.

У истој недељи и цене сирове нафте бележе пад, инвеститори се полако повлаче са робних тржишта и долази до јачања долара.

Ипак, у овом периоду било би опасно, како истичу аналитичари Волстрита, пренаглашавати очекивани раст добити великих компанија, с обзиром на изражену забринутост за америчку економију. Зна се да је десетак познатих компанија морало да плати, на основу судске пресуде, износ од 1,4 милијарде долара због објављивања пристрасних података у циљу привлачења потенцијалних инвеститора.