Хеленик петролеум остаје у Србији

– Енергетика није само нафта, него струја, гас и обновљиви извори енергије. Због тога је интерес „Хеленика” да се даље трансформише и почне да се бави производњом струје и гаса. Имамо сунце и ветар и планирамо да улажемо и у чисту енергију. Све што се будe радило на нивоу целе „Хеленик петролеум компаније”, радиће се и у ЕКО Србија. Обезбеђен је новац Европске банке за реконструкцију и развој за улагања у зелену енергију. А технологија постоји – каже Стергиулис.

„Хеленик петролеум” жели да буде први у ширењу делатности, јер то није интерес само ове нафтне компаније, већ и влада земаља у којима ће се овај бизнис ширити, закључио је он после дводневног енергетског скупа о преради, складиштима и тржишту нафте и деривата у југоисточној Европи, који је организовао Институт за енергију Солуна.

– Велики део буџета пуни се новцем од нафте. Ширењем послова и на друге области енергетике и компаније и власти ће бити само на добитку. Ова трансформација неће почети сутра, али у наредних 20 и 30 година компаније озбиљно морају да се трансформишу, уколико желе да наставе успешно да послују – истиче први човек „Хеленик групације”.

Упитан да ли су задовољни досадашњим пословањем у Србији и колико увоз горива из Грчке пружа могућности да ово гориво буде конкурентно у Србији, Вук Радовић, директор „Хеленик петролеума” за Србију, објашњава да у нашој земљи има места за још боље позиционирање ове компаније.

– Србији недостаје 400.000 тона дизела. НИС производи око 1,1 милион тона, а потребе домаћег тржишта су 1,5 милиона. Ту видимо себе, јер производимо гориво највишег европског квалитета. Уколико би био пуштен нафтовод од Солуна до Скопља, трошкови транспорта до Србије били би мањи, што би осетили крајњи купци горива – каже Радовић.

У овом часу „Хеленик” у Србији покрива седам одсто тржишта. Намера је да се удео повећа, каже он.

– Реално гледајући „Хеленик” је други по конкурентности. Решавањем питања нафтовода (о коме сада не може да се преговара због тога што Македонија нема владу), наша позиција била би боља – објашњава Григорис Стергиулис

Иако и сами имају проблем с рафинеријом у Скопљу, коју су купили, али не ради зато што не могу с тамошњим властима да се договоре око пуштања у рад нафтовода Солун–Скопље, Стергиулис се не слаже с спекулацијама да у Европи има вишка рафинеријских капацитета и да рафинерије треба затварати.

На питање да ли ће се „Турски ток” градити до Солуна, он каже да се та деоница већ ради и да је циљ „Хеленика” да убудуће што више струје добија из гаса, те да им је зато овај енергент потребан.

– Намера „Хеленика” у Србији јесте да се не зауставља само на продаји горива на пумпама, него да се делатност шири – закључује Стергиулис.