Страдање Христа на великом платну

Уз честе изборе најбољих филмова, објављују се и профилисане листе најбољих, па тако и оних на тему религије. У неколико последњих избора најбољих филмова о Исусу Христу, које су приређивали магазини „Варајети” и „Холивуд рипортер”, као и лист „Гардијан”, издвојило се пет филмова.

Библијска драма „Последње Христово искушење” у режији Мартина Скорсезеа снимљена је 1988, према мотивима контроверзног романа Никоса Казанцакиса из 1951. године. Вилем Дафо је играо Исуса Христа, Харви Кајтел је био Јуда, Барбара Херши играла је Марију Магдалену, док је Понтија Пилата тумачио Дејвид Боуви.

Као и роман, филм описује Исусов живот, док је главна теза да је Христ, иако ослобођен греха, ипак био подложан сваком облику искушења са којим се суочавају људи, укључујући страх, сумњу, депресију… У књизи и у филму, Христа искушава ђаво сликом њега самог у сексуалним активностима, што је изазвало бес у хришћанском свету.

Већина критичара је хвалила филм „Бен-Хур” (1959) као узбудљив и дирљив спектакл, који је Америчка филмска академија наградила са рекордних – 11 Оскара. Неки су га називали „највећим од свих холивудских библијских епова”.

У филму Вилијама Вајлера библијска прича је у другом плану, док је у првом плану страдање Јуде Бен-Хура због размимоилажења са најбољим пријатељем, римским заповедником. Кроз уздизање појединца, његово учење да прашта, „Бен-Хур” садржи упечатљив призор Христове смрти на крсту. После страдања, Исусова крв меша се са кишом и прелива низ брда…

Филм „Страдање Исусово” приказао је последња 24 сата живота Исуса Христа и његово страдање. Редитељ Мел Гибсон снимао га је на заборављеном арамејском језику, створивши дело о којем се много полемисало 2004. године.

Јеврејска заједница га је осуђивала, а Ватикан је саопштио да су аутори претерали у приказу. Магазин „Тајм” га је прогласио најнасилнијим, а „Ентертејмент викли” најконтроверзнијим филмом свих времена. Гибсон се није бранио од критика.

Говорио је да се трудио да што верније прикаже Исусово жртвовање, оценивши да је било још крвавије. Исуса је играо Џејмс Кавизел, Марију Магдалену Моника Белучи, а Марију румунска глумица Маја Моргенштерн. „Страдање Исусово” је био један од најуспешнијих филмова те године, зарадивши у светским биоскопима 612 милиона долара.

„Највећа прича икада испричана” је амерички историјски филм снимљен 1965. у режији Џорџа Стивенса, познат као један од најскупљих и најамбициознијих филмова тог времена, који се сматра последњим библијским спектаклом насталим у класичном Холивуду.

Филм је био заснован на истоименој америчкој радио-серији која се бавила животом Исуса од рођења до његове смрти. У филм је уложен 21 милион долара, што га је чинило другим најскупљим филмом до тада (иза „Клеоптаре”).

Велики буџет омогућио је раскошну сценографију, хиљаде статиста, коришћење тада најмодерније технике. Понајмање се водило рачуна о сценарију и причи, који су највише критиковани. Исуса је играо Макс фон Сидоу, шведски глумац који је тада био познат по Бергмановим филмовима.

Интересантно је да је Чарлтон Хестон (који је играо Бен-Хура) тумачио лик Јована Крститеља, а играли су Мартин Ландау, Џон Вејн и Сидни Поатје.

Листу пет најбољих филмова на ову тему затвара класична рок опера „Исус Христ суперстар” (1973), заснована на раду Ендрјуа Лојда Вебера и Тима Рајса, и на бродвејском хиту. Говори о последњих шест дана Христовог живота, виђених Јудиним очима.

Ово је други по реду библијски еп који су композитор Вебер и песник Рајс претворили у мјузикл. Карл Андерсон тумачио је лик Јуде који верује да их је Исус (Тед Нили) издао и почео да се продаје у митологији која се брзо шири око њих.