Музика без компромиса

Пре десетак година млада певачица Ана Станић изненадила је многе својом одлуком да напусти, тада, успешну естрадну групу „Моби Дик” и отисне се у соло воде. Знала је, како признаје, шта хоће и својим првим албумом „Метар изнад асфалта” шокирала је све који су од ње очекивали нешто потпуно другачије, бар када је музика у питању. Ни после једне деценије не престаје да изненађује и ових дана је своје обожаваоце повела на ново музичко путовање.

После четири године паузе Ана Станић је недавно објавила пети студијски албум „Судар” за ПГП-РТС. Београдска певачица, композитор, текстописац, за „Политику” прича зашто је направила толику паузу између албума и колико сам назив „Судар” описује звук нове плоче:

– То је требало да буде пауза од три године, али рад на овом албуму се одужио. И то из разлога који су најбољи могући по квалитет албума. Паузу сам правила јер сам чекала да се ужелим свега, да ми се „десе” праве песме... Ја сама компонујем и врло сам критична према ономе што радим, и у неким тренуцима осећам да се вртим у круг. Музику не посматрам као бизнис, већ радим из срца. Један од разлога је и то што се у Србији када си соло извођач, а при том и жена, суочаваш са стварима које немају везе са музиком и на које не утичу ни таленат, ни воља, ни рад.

Сам албум је јако разноврстан и има песама које су ужасно енергичне, неке су веома емотивне, друге веселе и полетне… Пошто су све песме по звуку, али и мом расположењу различите, онда сам одлучила да се албум зове „Судар”.

Поред старих сарадника Снежане и Мирка Вукомановића, на албуму има и оних са којима сте први пут радили, као што су Бејби Дукс и Алка Вуица из Хрватске и, на изненађење многих, Скај Виклер. Чак и Биг бенд РТС-а изводи Вашу песму „Биоскоп”, за коју је текст написао Арсен Дедић?

– Желела сам да моје песме, које веома личе на мене, „упакују” људи који имају потпуно другачији музички сензибилитет. Сматрала сам да ће то дати свежину албуму и да ћу се тако представити на потпуно нов начин. Желела сам и да се добро забавим, јер бављење музиком никада не сме да постане рутина. Заиста је било узбудљиво радити на овом албуму. Нисам знала шта да очекујем од Виклера, али сарадња са њим отворила ми је неке видике. Његове песме су енергичне и имају ритам уз који мораш да ђускаш. А када сам у Студију 6 чула како Биг бенд изводи песму „Биоскоп”, једва сам се обуздала да ми не крену сузе. Велика ми је жеља да ту песму, уз двадесетпеточлани бенд, изведем уживо, јер ће то бити права ствар. Арсен је за ту моју песму урадио текст и дао јој је ванвременски шмек.

Како се данас сећате времена када сте били у групи „Моби Дик”?

– То време, пре 14 година, за мене је као прошли живот. Не везују ме за тај период никаква негативна осећања, зато што сам свесна да ме је тај мој пут, који је био прилично атипичан, учинио онаквом каква сам данас. Ја сам врло млада, са 18 година, бачена у ватру и то искуство ме је учинило много стабилнијом.

Живели сте у Паризу једно време…

– То је било феноменално искуство. Био ми је потребан одмор и желела сам да водим живот обичне, анонимне девојке. Али спонтано је дошло до сарадње са једном етикетом. Са њима сам потписала уговор и снимила две песме на француском језику. Нажалост, то се никада није остварило. Да сам остала тамо још годину дана, можда би нешто од свега тога и било. Ја сам, по природи, велики авантуриста и ужасно волим да упознајем нове ствари, градове, људе, храну… После Париза, осетила сам се богатијом.

Колико се исплати бити авантуриста у Србији?

– Мислим да се мени исплати. Чак и у тренуцима када имам утисак да нисам довољно награђена за оно што радим, сатисфакција на крају увек дође. Дугорочно посматрам своју каријеру, не желим да радим ствари на прву лопту, песме за једно слушање. Желим да, када се за 40 година осврнем на своју каријеру, будем поносна, да знам да сам померала границе, давала младима добар пример… Компромисе ћу правити у другим сферама, у музици никако.

Остао Вам је још само дипломски на одсеку за филмску и ТВ продукцију на Факултету драмских уметности. Да ли озбиљније планирате да се посветите продукцији?

– Ја сам се већ бавила продукцијом на филму „Апсолутних сто”, и у будућности ћу се свакако посветити и томе. У овом тренутку не могу озбиљно да размишљам о томе због промоције албума, јер желим да што дуже траје. Убеђена сам да ћу се бавити неким пројектима јер имам пуно идеја.

Прошло је десет година од објављивања Вашег првог соло албума. Да ли сте задовољни оним што сте постигли у протеклој деценији?

– Било је, можда, неких погрешних потеза. Оно што је најбитније јесте да сам објавила пети албум који је публици занимљив. Надам се да ћу ускоро одржати велики солистички концерт. Тада ћу заокружити једну целину, то ће бити круна и вредно се припремам то. Када се осврнем на ових десет година, задовољна сам јер сам од девојке која је била у групи, у другом плану, и не претерано цењена, успела да изградим своје име потпуно сама. Успела сам да се наметнем као специфична ауторска личност, да сачувам достојанство, останем неукаљана и да зарадим верне обожаваоце.