„Бескрај” за маму и тату

 Јер, чак девет песама урађено је у сарадњи са музичара не само из региона већ и из Индије и Јерменије. „Бескрај” је посвећен родитељима младог уметника који се на бројним пројектима потписује као текстописац, певач, продуцент, дизајнер звука, аранжер...

– Обећао сам и испунио обећање. Годину дана сам радио на овом албуму иако су, признајем, неке песме просто извучене из фиоке у којој су лежале три, четири године и биле су „на пола пута” да заживе. Овај албум им је то и омогућио. Цео „Бескрај” је посвећен мами и тати, мојим херојима. Обрадио сам две татине песме: нумеру „Довиђења” са Василом Хаџимановим и „Цвеће цафнало” са Влатком Стефановским. Ту песму је мој отац обрадио још 1985. године и реч је о музици из Мокрањчевих „Руковети”. Инспирисан том татином верзијом, урадио сам нову, још модернију – прича Марко Луис.

На питање како је дошло до сарадње са Влатком Стефановским, прича о њиховом сусрету пре два лета на неком од музичких дешавања када га је славни македонски уметник приупитао може ли да користи његово појачало.

– Тада смо разменили телефоне. Након годину и по дана послао сам му поруку у којој га питам да ли би желео да обради песму мог оца. Пристао је. Био сам срећан као дете. Невероватна је то ствар да сарађујете са неким ко је светска величина. Послао ми је своју интерпретацију „Цвећа” на гитари коју је снимио у свом скопском студију. Када ми је стигла та његова гитарска „прича”, његов печат унет у мој аранжман, одушевио сам се. И то ми је једна од омиљенијих нумера – признаје млади музичар.

Песма „Довиђења” обрада је опроштајног писма Сергеја Јесењина које је Љубиша Стојановић у музичко рухо увио осамдесетих година прошлог века.

Међутим, тек деведесетих ова песма је изашла на његовом албуму.

– То је једна од емотивнијих песама. Још када сам почињао да се бавим музиком ујак ми је стално говорио како би требало да обрадим управо ту песму. Ево, сада сам то урадио. У овој песми друштво ми је правио Васил Хаџиманов. Он и његов клавир – каже Марко.

И Борислав Димитров Бобо, полу-Африканац, полу-Бугарин, уписао се на листу дуета на омоту „Бескраја”.

Он је тумачио песму за коју је Марко Луис написао музику и урадио аранжман.

Као гошћа се уписала и певачица Александра Денда, млада уметница која живи и ради у Бостону и која је студије завршила на престижном Берклију.

Она је певала на – измишљеном језику.

А онда је из Индије стигла Тану Саксена. И то како би у Црној Гори, у шуми надомак Тивта, снимила спот за „Бескрај”.

– Током снимања могао сам да погинем. Док смо трчали кроз шуму 20 центиметара од моје главе пало је дрво. Усред снимања. И то је остало у споту – прича Марко који је контакт са Саксеном успоставио преко „Инстаграма”. Желео је да му на албуму гостује и музичар из Индије и у том науму успео захваљујући – новим технологијама. Интернету.

Да је реч о међународном музичком пројекту говори и податак да је у песми „Ђелем, ђелем” са Марком сарађивао Лејт Сидик, јерменски виолиниста.

– Мој је аранжман, моја музика а његова виолина. Интересантно звучи – задовољно прича Марко Луис који је са Индијком Саксеном урадио и једну верзију песме „Пада ноћ”, док је другу верзију исте нумере, као бонус песму на албуму, направио са ди-џејом Михајлом Лалићем који се уметнички потписује као Михаилов.

А као увод у „Бескрај”, причу коју са љубављу млади музичар посвећује родитељима, иде прва песма истоименог назива.

И то је песма у којој се појављује само аутор албума, Марко Стојановић Луис.