Секс и друга изненађења

Уважени колега Миша Ђурковић, у тексту „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“ (Политика, 13. април), реаговао je одвећ жустро, што је, последично, довело до извесних непрецизности.

М. Ђурковић сматра да уколико дете осети наклоност према сопственом полу, терет могућег „неспоразума“ није на родитељима. Али на коме би био? Није ваљда на самом детету? Шта ако кћи некога од нас осети да је привлаче жене? Зар бисмо шеснаестогодишњакињу избацили из куће, одрекли је се јавно, васпитно изударали, одвели психијатру да утврди шта то с тим дететом не ваља, иако је (до сада) било потпуно нормално и васпитавано у најбољем хришћанском духу? Где је, докторе, дете погрешило? Наравно да не бисмо то урадили јер је сваком одговорном родитељу стало до тога да му дете, ако је икако могуће, буде срећно. Шта ћемо, међутим, са свим оним случајевима у којима родитељи, када сазнају за хомосексуалну склоност своје деце, вођени незнањем и предрасудама, реагују насилно? Својим текстовима М. Ђурковић предрасуде не распршује, али зато то раде уџбеници „скарадног“ и „порнографског“ садржаја. (Nota bene: истинска опасност по децу не долази из уџбеника, већ из порнографског озрачја „Пинка“, „Happy TV“, „Информера“ итд.)

Филозоф

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ