Мајка свих афера

Србију су захватиле климатске промене. Имамо само два годишња доба, лето и зиму. Лета су богата аферама, зиме изборима. Пошто још увек нису расписани избори – лето још траје. Афера имамо, а решавамо их као да су лањски снегови. Србија је позната и по мафијама. Имамо друмску, медицинску, стечајну, царинску, дуванску, аутомобилску, железничку...

Мафија је облик организованог криминала, отуда специјални суд који се тиме бави. Да би нешто било "мафија" и да би се разликовало од неке убоге групе која се сакупила да, користећи се пословицом "у броју је снага", успешније врши кривична дела, мора постојати спрега са властима; таква је речничка дефиниција. Уколико криминалци немају везу и срдачан договор са властима, онда су само криминалци, нису мафија.

Код нас ни ова дефиниција није тачна – похапшене су све силне организоване групе али ниједна од њих нема ни мрву везе са владарима. Специјални суд је тако постао најскупљи експеримент у правосуђу. Има озбиљан буџет и овлашћења, хапси мафије али ни у једном једином случају није ни покушао да докаже да су мафије оно што би морале да буду, организоване групе које раде у договору са људима који владају овом земљом. Кад су Италијани хапсили своје мафијаше, најпре су раскринкали неколико премијера и министара. После је ишло лако. Код нас то наравно није могуће, пошто криминал међу политичарима постоји само док су у опозицији или бар близу ње. Када дођете на власт, све што радите није подложно кривичном законодавству.

Занимљиво је да je приватизациона мафија једина мафија која у Србији – не постоји. Криминала има у сваком делу друштва осим у приватизацији. Све је у Србији спорно, и Косово, и ЕУ, и Русија и ми сами, само није спорна приватизација и они који се њоме баве. Као на референдуму у Црној Гори где није забележена ниједна неправилност, тако и у нашој приватизацији нема ниједне сумње, ниједне грешке, ниједног кривичног дела. Има само невероватно богатих људи, јако богатих министара, и милион незапослених. Усред ванредног стања, када су били забрањивани и штрајкови и новине, приватизација се весело наставила. Где год постоји новац, постоје и криминалци, осим у приватизацији током које се у Србији обрћу последње велике суме. Сви бивши и садашњи министри, велики покровитељи приватизацијe државе су мирни и чисти. Њихови цариници и стечајни руководиоци доспевају до затвора, али то не спречава државу да на основу резултата које су направили похапшени управници продају фабрике након што су уништене.

Мајка свих афера је афера приватизоване Србије, а мајка свих мафија је мафија белих оковратника. Вође кланова су познате, наравно да су то државни функционери. И тајкуни, они који су највише купили. И наравно да је приватизација озакоњена пљачка. Да није, била би богата Србија, а не они који су је купили. И наравно да је мафија белих оковратника мафија због које постоје све остале. И да није могуће пљачкати државу, а да људи који је воде у томе немају учешћа и зараде. Све то знају специјално тужилаштво и специјални суд, а не раде свој посао надајући се да ће можда и они једном бити део те престижне групе срећних и савешћу неоптерећених људи, заштићених од закона, јачих од Устава. Нико се не пита како то да све што је приватизовано за шест евра после неколико година у рукама генија који је шверцовао шећер буде продато за двадесет милиона.

Лето је, афера има, долази зима, сад ће и избори, а бели оковратници спремају новац за кампање. Демократија кошта, само зашто цену увек плаћају бирачи, ваљда ће једном одговорити специјални суд.