Право на стид
Проблем који је Миша Ђурковић препознао у новим Упутствима за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља, која је Министарство просвете упутило образовним институцијама, представља, нажалост, само један од скарадних аспеката ових докумената. Осим што хомосексуалност третирају и предлажу као потпуно равноправну алтернативу хетеросексуалног модела понашања, споменути приручници подривају и друге темељне културолошке одлике породице и полности на нашим просторима. Они прете да сваку тактилну нежност између родитеља и детета прогласе потенцијалним сексуалним насиљем, као и да потпуно оспоре право на стид, који на овим, као и на многим другим меридијанима, осећају људи када говоре о интимним питањима везаним за полност. Позната је ствар да је осећање стида условљено културним специфичностима одређене средине, али у томе нема ништа лоше. Тако је, на пример, у Шведској – у шта сам се лично уверила – сасвим нормално да се после рекреације на базену или у теретани жене туширају потпуно наге у заједничком купатилу, док корисници београдских базена ово раде искључиво у купаћим костимима.
Виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


