Нинџа корњаче, бабе и жабе

До данашње деце свакодневно допире велики број различитих садржаја и информација које их доводе у ситуацију да селектују битно од небитног.

Како каже дечији психолог Весна Јањевић-Поповић, то се најбоље види поласком у школу када је за њих једнако важнo шта ради друг из клупе, шта се дешава у дворишту и задатак који је учитељица задала.

Сликовит пример су „Нинџа корњаче” које се боре на страни добра, пропагирају исправне ствари и зову се по чувеним сликарима (Леонардо, Донатело, Микеланђело и Рафаело) али кад питате децу о чему се ради у том цртаном филму, видите да су запамтили само тучу, јер не могу да стигну до поенте.

Ни одрасли гледаоци се нимало не разликују. Даљински управљач више није на столићу или полици него је непрестано у руци. Постали смо друштво површних и нестрпљивих у сталној потрази за сензацијом која ће нас оборити с ногу, шокирати, насмејати...

Утакмица је досадна и нема голова – клик на серију. Досадно. Идемо даље – рекламе. Ништа. Идемо даље – музички спот. Идемо даље – неко кување. Досадно. Разговор о култури. Смарање.

Фолк дива износи своју животну филозофију. Клик на следећи програм... Филмове гледамо од средине, утакмице да сазнамо резултат, вести да видимо какво ће сутра бити време... Помешане бабе и жабе или што би рекао Вук Драшковић „фрогз енд грендмадерс”.

Ни водитељи се не труде да задрже пажњу гледалаца, разговарају са гостима који су ретко потписани на екрану па ако га нисте препознали у првим секундама, нећете сазнати о коме је реч до самог краја емисије или прилога. Неће га „идентификовати” чак ни у одјави.

Ако вам се тема и допадне, водитељ ће саговорника или прекидати немуштим примедбама, после којих обавезно следи реченица „мало се шалим” или ће најавити да је време за рекламе... Усиљена срдачност се смењује кикотањем и међусобном разменом комплимената...

Дипломирани инжењер технологије из Шапца Драган Исаиловић пласирао се у полуфинале 99. циклуса „Слагалице” (среда РТС 1) и на крају се обратио гледаоцима са неколико реченица: „Последња два или три циклуса појавило се пуно изузетно квалитетних такмичара. Мени као неком ко полако одлази јако је драго што се то дешава. Дефинитивно долази до смене генерација. Драго ми је због ових младих паметних људи који се овде појављују.

Они треба да буду узор овој деци која долазе, а не звезде ријалити шоуа.” Водитељка Кристина Раденковић је на то изјавила да ју је умало расплакао а после минут, два је то и поновила. Непотребна реакција која је банализовала речи такмичара који није имао намеру да било кога расплаче.

Тако му је, што би се рекло у шоу бизнису, „украла тренутак” и скренула пажњу на себе.

Очигледно су на нашу комуникацију утицали сајтови и таблоиди који све најављују са: нећете веровати шта се догодило, шокантно, драма, сви на планети занемели…

Све док се за болесну децу и народне кухиње средства прикупљају СМС порукама, мало је важно ко се „умало расплакао”.