Пубертет

Код већине деце једанаеста година живота је веома важна зато што у њој започиње процес обилнијег лучења полних хормона који ће у неколико наредних година учинити да се дечје тело претвори у тело младог мушкарца или младе жене. Иако још увек емотивно и социјално незрели, млади ће на крају овог процеса, којег зовемо пубертет, постати способни за стварање новог живота.

Уласком у пубертет завршава се једна фаза детињства, у којој је дете било дете у пуном смислу те речи. Оно је сада пубертетлија или стручно речено пубесцент. Иако реч пубертет долази од латинске речи pubes која означава одраслу, зрелу особу, она се не односи на постизање зрелости у пуном смислу, већ само на постизање полне и репродуктивне зрелости. Око четрнаесте године период пубертета се завршава и почиње период свеукупног сазревања – адолесценција – који траје до почетка двадесетих година.

Када се у пубертету убрза раст и када тело почне да се мења тако да се на њему развијају секундарне полне особине (груди, стидне длачице, Адамова јабучица и тако даље), тада млада особа почиње да мења слику о себи. Особина свест о свом телу, тачније о његовом изгледу, основа је на којој почива њен идентитет. Корен речи личност јесте лице, дакле јединствена физиономија неке особе. Зато је телесно Ја она основа на којој неко изграђује идентитет свог целокупног Ја.

Телесне промене у пубертету постају разлог за промену идентитета – доживљаја самога себе. Пионир наше дечје и адолесцентне психијатрије покојни др Павле Милекић је овај психо-сексуални развој у пубертету систематизовао у неколико фаза које могу да помогну родитељима да боље разумеју своје пубертетлије.

У првој фази млада особа у пубертету је веома заинтересована за наступајући телесни преображај. Поред радозналости она има и зебњу да ли ће све на крају бити довољно добро. Карактеристично је да се у том периоду често посматра у огледалу, навикавајући се на свој нови изглед. Управо због усмерености особе на саму себе, названа је аутоеротском фазом развоја.

Друга фаза је она у којој млада особа своје ново тело упоређује са другим особама истог пола из своје генерације, у жељи да кроз то упоређивање тачније оцени и вреднује себе. Због ове заинтересованости за „како је то код других”, ова фаза је названа хомоеротском фазом. То је природна фаза у којој млада особа покушава да одреди своју позицију унутар истог пола, и не значи да ће прерасти у хомосексуалну полну оријентацију.

Када је млада особа утврдила „вредност” својих особина унутар истог пола, тада се јавља заинтересованост за особе супротног пола, што чини трећу, хетероеротску фазу. Даљим развојем, повезивањем сексуалности и љубави, особа прелази у четврту, хетеросексуалну фазу развоја. Иако овај процес важи за већину, могуће су компликације у свакој од фаза.