Време је стало у 1987. години

Некадашња певачица бенда „Сви на под” Бојана Вунтуришевић у Битеф театру ће 29. априла представити свој први самостални албум – „Даљине”.

Ова тридесетдвогодишња певачица, текстописац и композитор, уметница препознатљивог вокала, пред публиком ће наступити у трију који уз њу чине Иван Мирковић Бамби, бас гитара, и Марко Милошевић, познатији као МКДСЛ, ритам, машина и семплери.

У групи „Сви на под” провела је пет година, од 2009. до 2014. године.

– Пет година сам била певачица, композитор, вештица, кафе куварица и дадиља... Све по потреби – каже, смејући се, млада уметница која је дипломирала на београдском Факултету музичке уметности на одсеку

музичке педагогије.

На питање како се класичар нашао у водама попа, једноставно одговара да ју је та музика увек занимала.

– Од 18. године се бавим овом музиком, попом, рокенролом... и то паралелно са студијама. Први бенд у којем сам била звао се „Рут аут”, други је био „Мистејк, мистејк”, а потом је уследио рад у групи „Сви на под”. Ето, 14 година сам у музичким водама. То музичко искуство је битно али приватни односи међу људима су ме натерали да одем у соло воде. И у те воде сам упловила 2014. године, што јесте изазов, а и тешко је, нарочито због моје бебе која има годину дана – прича Бојана која ће нови албум представити и на „Миксер” фестивалу 27. маја.

Уз њу је све време Иван Мирковић Бамби са којим сарађује од 2008. године.

– Ми смо уигран тандем. Ту су и разни други људи који ми помажу у организационом послу, око медијских гостовања – каже млада уметница.

– Концерте уговарамо у инбоксу „Фејсбука”. Користим ново средство комуникације – смејући се каже.

Албум „Даљине” радила је са Бамбијем и Мињом Богавцем годину дана и реч је о класичном попу.

– Има девет песама на њему а ми волимо да кажемо да је то патетична прича са срећним крајем у девет чинова. То је, заправо, интимна прича. Љубавна писма која сам својевремено, 2014. године, слала у Португал и која су потом преточена у албум – прича Бојана додајући како је са Бамбијем та писма обрадила музички а са Мињом текстуално.

– Аранжман је поверен Бамбију који је тај посао одрадио маестрално.

Сингл „Кесе етикете” већ је постао хит и ова песма је пре месец дана најавила албум, каже Бојана и додаје како ће се одмах након концерта одржаног у камерној атмосфери Битеф театра мала екипа музичара „бацити” на снимање спота насловне нумере „Даљина”.

– Желели бисмо да представимо албум у региону. Већ нам стижу позиви из Загреба. Нећемо радити албуме на годину дана али ја бих волела да у целој овој причи постоји неки континуитет. Ако додате и квалитет, онда је то права ствар – каже Бојана Вунтуришевић.

На питање може ли да се живи од музике она категорично тврди да – може!

– Наш главни проблем је што смо ми рокенроличари – хобисти. Радимо још хиљаду ствари приде. А ако бисмо се бавили музиком осам сати дневно, пет дана у недељи, сигурно не би изостао резултат. Али, има ту и проблема. Бар када смо ми млади музичари у питању. Радио не врти нову музику. Време је стало у 1987. години. Не дозвољавају да се упознамо са нечим новим што ова земља рађа – тврди Бојана Вунтуришевић.

На нашу констатацију како постоји интернет који је постао моћнији од већине медија, она кратко констатује:

–У Србији све касни па тако и моћ интернета!