„Лајбах” поново у Северној Кореји за Празник рада

Велике силе „звецкају оружјем”, ударна група америчке морнарице ових дана „укотвиће се” у водама крај Корејског полуострва, званичници Северне Кореје поручују да ће „збрисати САД” и, наводно, се спремају за шести нуклеарни тест, а чланови најпознатијег словеначког састава „Лајбах” поново крећу баш пут ове земље... Састав, који је пре две године постао први бенд са Запада који је свирао у Северној Кореји, враћа се тамо у време када су „пролеће и Армагедон у ваздуху” и поставља два кључна питања: „Како решити проблем какав је Кореја?” и „Да ли ће решење бити боље или лошије од проблема?”

А за нови датум гостовања у тој земљи, чланови бенда из градића Трбовље, који једини могу да се похвале свиркама и у Јужној и Северној Кореји, изабрали су, случајно или намерно, баш 1. мај, то јест Празник рада. Не само што ће ова група одржати још један концерт већ ће публика тамошњег филмског фестивала „Jeonju International” видети и документарац „Liberation Day”. Документарни филм, у режији Мортена Травика и Угиса Олтеа, бележи припреме бенда за исписивање историје, путовање у Пјонгјанг и то баш у тренутку када се обележава 70 година од ослобођења Корејског полуострва од Јапана, и, наравно, концерт који је „уздрмао свет” одржан 15. августа 2015. године.

А када су постали први бенд са Запада који је свирао у Северној Кореји, није им било јасно чему толика „халабука” у светским медијима око концерта у Пјонгјангу, причали су у разговору за „Политику”, додавши да им је то одувек била жеља. Признали су да Северна Кореја није земља каква је била Југославија за време комунизма:

– Пуно је сиромашнија и изолованија, са опресивним политичким системом којег је тешко дешифровати, али људи су фантастични и поседују драгоцену колективну мудрост, какву ми у западном свету немамо. Нисмо могли пронаћи сарказам, вулгарност и друге „цивилизоване карактеристике” у њиховом понашању и очима, него једноставност, скромност, љубазност, понос и поштовање – причали су за наш лист, а на питање како су се помирили са силним ограничењима корејског комитета за културу, одговор је био једноставан:

– Стоички, али нисмо отишли да продајемо слободу Корејцима. Нисмо толико дрски да верујемо да можемо једним концертом да направимо разлику. Наш чин више је био усмерен према (медијској) перцепцији у остатку света. Чињеница да група као што је „Лајбах” „слободно” наступа у отворено тоталитарном режиму Северне Кореје, трансгресиван је гест, којим смо проузроковали хистеричне и инхерентно „тоталитарне” реакције у свету.