Србији недостаје 225 судија

Упоређујући ове и податке од средине 2014. године, стање у српским судовима, када је реч о броју упражњених судијских места, није се много променилo. И тада je у судовима широм Србије недостајало око две стотине судија, а највећи „дефицит” делилаца правде и тада је био у основним судовима. Додуше, нешто мањи него данас – око 160.

Недостатак судија, признају у ВСС, одрaжава се на рад судова.

– Попуњавање упражњених судијских места допринело би бољој организацији судова, унапређењу вођења судских поступака, односно краћем времену њиховог трајања и ефикаснијем решавању предмета – кажу за „Политику” у ВСС.

Разлог непопуњавања упражњених судијских места, може да се наслути, лежи у многобројним законским процедурама и правилницима који морају да се поштују приликом одабира кандидата за судије. То потврђују и у највишем судском телу.

– Избор за судију представља дуг и комплексан поступак који је регулисан Законом о судијама, Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира. Поред тога, избор регулише и Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда. Број судија у судовима се константно мења, те сам поступак избора није могуће извршити једним оглашавањем. Стога, ВСС периодично оглашава избор за судије одређених судова и спроводи наведени поступак, истовремено спроводећи и остале активности које су у надлежности савета – наводе у ВСС.

Иако највећи број судија недостаје у основним судовима, ВСС је последњим огласом за избор 62 судије, који је расписао 4. априла, предвидео попуњавање упражњених места у апелационим, вишим, привредним и привредном апелационом суду. A избор судија за основне судове је утолико значајнији уколико се има у виду да је управо у њима највећи број кривичних предмета.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, подсећа да према функционалној анализи реформе правосуђа коју је 2013. година урадила Светска банка, а коју према њеним сазнањима, власт примењује иако за то није донета формална одлука – у Србији нема мањка судија. У поменутој анализи и на основу ње датим препорукама, напомиње Бољевић, наводи се да би требало извршити прерасподелу судија и судског особља из оних судова у којима има мање предмета у оне у којим је њихов број већи.

– То би значило да се неки људи из, рецимо Неготина, пребацују у Београд, односно веће градове у којима је недостатак делилаца правде, хроничан. Када говорим о људима, мислим на судије, судско особље, а посебно на приправнике и помоћнике. Премештај не може да се изврши тек тако. Јер, ако пребаците судију из једног места у друго, морате да му платите накнаду за одвојени живот, стан, путне трошкове. У том смислу, поздрављам констатацију ВСС да постоји мањак судија и позивам да се тај проблем што пре реши – каже председница Друштва судија Србије.

Оглас за попуњавање упражњених судијских места у основним судовима, према њеном мишљењу, још није расписан јер би избор судија који се први пут бирају на функцију, требало спровести на нов начин. Према изменама Закона о судијама, наводи наша саговорница, судијски помоћници са положеним правосудним испитом, који су „ушли” у правосуђе у време када није постојала Правосудна академија, треба да полажу посебан испит у виду теста. Судије се, на овај начин, бирају први пут од септембра 2016. године.

– Очигледно је да још није завршен, да тако кажем, период транзиције у смислу да људи који су до јуче могли да конкуришу и буду изабрани за судије, сада морају да прођу и тест. Мислим да је то нека врста препреке због чега још није расписан конкурс за избор судија у основним судовима, али, свакако, нисам ја та која треба да одговори на то питање – каже Бољевићева.

Судијски помоћници као волонтери

Драгана Бољевић, као један од проблема у судству уочава и рад на одређено време. Правосуђе, сматра она, све више функционише на принципу волонтерског рада.

– Све чешће, свршени правници, па и они са положеним правосудним испитом раде као судијски приправници и помоћници, а да за то уопште не добијају новчану накнаду. Они су за систем невидљиви, а ствара се слика да се резултати рада судова постижу са овако малим бројем људи. То је нешто што мора да се исправи – каже она.

У ВСС наводе да ће се будуће судије бирати из редова судијских помоћника.

– По Пословнику о раду ВСС, пријаву на оглас за избор судија могу да пошаљу заинтересовани кандидати из редова судија, судијских помоћника, остали кандидати и кандидати који су завршили почетну обуку у Правосудној академији – кажу у ВСС.