Од поп принцезе до палог анђела

Пет година требало је да прође од смрти америчке певачице Витни Хјустон како би „светлост дана” угледао документарни филм о једној од најкомерцијалнијих музичких звезда популарне културе. Приказан премијерно пре неки дан на „Трајбека” филмском фестивалу, документарац „Whitney: Can I Be Me?” потписује редитељ Ник Брумфилд. Енглеском синеасти прича о Хјустоновој није први филм који се бави музичарима, јер је на платну већ овековечио живот покојног фронтмена „Нирване” Курта Кобејна, али и позадину убистава највећих хип-хоп имена деведесетих Тупака Шакура и Ноторијус Би-Ај-Џија.

Иако је пре две године америчка глумица Анђела Басет режирала ТВ филм „Витни”, који прати певачицин успон, али и турбулентан брак са колегом Бобијем Брауном, британски редитељ, који је за свој рад овенчан Бафта наградом, имао је другачији приступ. Већ самим насловом – „Могу ли да будем ја?” донекле је открио природу документарца. Брумфилд каже за „Гардијан” да америчка певачица, која је пронађена мртва у кади хотелске собе у Лос Анђелесу 11. фебруара 2012, никада и није могла да буде „своја”.

Осамдесетих је била поп принцеза, а деценију касније, па све до трагичног краја, од прекомерне дозе кокаина у 48. години, пали анђео светске музичке сцене. Иза савршеног медијског имиџа и моћног вокала који је опчинио публику, крила се несигурна личност, склона пороцима, којом су манипулисали мајка Сиси Хјустон, менаџер Клајв Дејвис и бивши супруг Боби Браун. О томе како је изгледао таман живот Хјустонове иза завесе у филму сведоче чланови породице, сарадници из музичке индустрије, пратећи вокали, фризери, телохранитељи…

Документарац открива да је Витни још од тинејџерских дана, у Њу Џерсију, била окружена дрогом. Њена браћа признају Брумфилду да су користили хероин, док чланови пратећег бенда причају да је још крајем осамдесетих њен глас „угрозила огромна количина дроге коју је узимала”. А јавност је тек крајем наредне деценије сазнала за њене проблеме са марихуаном, док се о креку и кокаину ништа није знало. Додуше, спекулације су расле, како је Витни све чешће отказивала наступе, и изгледала све тање...

Филм отвара још једну тему о којој се дуго нагађало – певачицину сексуалну оријентацију. Повезивана је са разним мушкарцима, и била је у браку са Брауном, али сарадници је описују као лезбијку или бисексуалку. Била је у интимној вези са другарицом из детињства Робин Крафорд, која је радила као њен асистент, а када је тој љубави дошао крај наркотици су је потпуно „узели под своје”.

И док Брумфилд за „Гардијан” тврди да је направио „фер филм”, Витнина мајка Сиси Хјустон, која је одбила да се појави у документарцу, не мисли тако. Прети тужбом, и најављује „праву” верзију за коју је ангажовала оскаровца Кевина Макдоналда, познатог по филму „Последњи краљ Шкотске”.

А Витнина трагедија, подсетимо, није окончана њеном смрћу 2012. Једино дете Хјустонове, ћерка Боби Кристина Браун преминула је пре две године на истоветан начин као и мајка. Под дејством канабиса, алкохола и лекова, пронађена је у несвесном стању у кади. Имала је само 22 године.